petak, 26. listopada 2012.

Prirodni porod ili carski rez?

Veliki broj zena u danasnje vreme insistira na carskom rezu cak i kada nije neophodan. Pre nego sto donesete odluku trebalo bi da budete upuceni u prednosti, ali i nedostatke ove vrste porodjaja. 


Vecina buducih majki dok razmislja  o  porodjaju na prvo mesto, normalno stavlja bezbednost svoje bebe. Tom prilikom im vaginalni tj. prirodan porodjaj deluje nesigurnije iz razloga sto su imale prilike da cuju razlicita negativna iskustva drugih majki i one se opredeljuju za carski rez. Neki akuseri ce vam predloziti porodjaj carskim rezom jer je manje traumatican za bebu. U daljem tekstu izlozicemo rizike i prednosti carskog reza. Izbor ostavljamo vama.


 Rizici za bebu
Za razliku od sitnijih beba, krupnijima preti veci rizik od komplikacija tokom porodjaja. Svaki akuser je spreman da izvede carski rez, ako se u toku porodjaja ispostavi da je to neophodno. Prilikom porodjaja carskim rezom, veca je mogucnost da se jave respiratorni problemi cak i kada je zahvat planiran. Rizik se povecava ukoliko se ovaj zahvat radi pre 39. nedelje  trudnoce. Medicinski strudnjaci, pa cak i pojedine majke veruju da i ukoliko je uspesno izveden, carski rez moze da onemoguci dojenje. Takodje i uspostavljane prvog i najvaznijeg kontakta izmedju majke i bebe jer nakon porodjaja sledi visecasovna odvojenos zbog dejstva opste anestezije. Anestezija moze kod nekih zena da izazove zastoj u nadolazenju mleka, a veliki broj njih ne moze da doji bebu zbog intezivnog bola koji je neizbezan nakon svakog hiruskog zahvata, pa i ovog.

Prednosti za bebu
Cinjenica je da je vaginalni porodjaj neprijatan za bebu i da tokom ovog porodjaja postoji rizik od povrede glave, jos cesce u slucajevima kada je beba teza od cetiri kilograma. Tada se najcesce upotrebljava forceps ili vakuum metoda, sto moze da izazove povrede glave ali u retkim slucajevima. Samim tim vas akuser ce vam predloziti carski rez ukoliko je vasa beba pred porodjajem teza od cetiri kilograma, karlicno je okrenuta ili je vasa trudnoca viseplodna ~ blizanacka. Ukoliko vam ne predlozi, a znate da je jedan od ovih faktora zastupljen tokom vase trudnoce, pitajte ga za mislenje, kako je najbolje da se porodite.

Rizici za mamu
Za razliku od prirodnog porodjaja, carski rez je hirurski zahvat koji se obavlja pod opstom anestezijom, a ne treba zanemariti ni postoperativni oporavak niti mogucnost komplikacija. Na svu srecu ovi rizici su danas svedeni na minimum, a opet ne treba iskljucuti mogucnost pojave krvarenja, infekcija i ostecenja abdominalnih organa (materice, creva, besike). Cesce se desava da se kod zena koje su rodile carskim rezom  javlja krvarenje ili infekcija uterusa od onih koje su rodile vaginalnim putem. Medjutim, najvise komplikacija se javlja kada vodenjak vec pukne, i porodjaj otpocne, a mora da se zavrsi neplaniranim carskim rezom. Posle carskog reza i sam oporavak traje znatno duze.

Prednosti za mamu
Carski rez smanjuje mogucnosti ostecenja  organa smestenih u karlicnom pojasu ~misici koji podupiru matericu, besika i ostali abdominalni organi. Zato veliki broj zena daje prednost ovom nacinu porodjaja. Prilikom vaginalnog porodjaja, prolazak bebine glave kroz porodjajni kanal moze da osteti nerve i misice u genitalnom delu tela majke. Taj rizik se povecava ukoliko se upotrebi forceps koji moze da uzrokuje postporodjajnu nemogucnost zadrzavanja urina. Medjutim, ove tegobe se na svu srecu povlace kod velikog broja zena ubrzo nakon porodjaja.

Vi birate
Da li zelite carski rez ili vaginalni tj. prirodan porodjaj? O ovome mozete samo vi odluciti. Obe vrste porodjaja se danas smatraju visoko bezbednim procedurama. Zabrinutost zena po pitanju izbora nacina radjanja zavisi od stepena bola i vremena opravka nakon porodjaja. U svakom slucaju ne zaboravite da ne postoje dva ista porodjaja. Vrlo cesto, zene koje su iskusile oba nacina  radjanja, razlicito razmisljaju o tome na koji nacin bi da se porode. Neke od njih bi bez razmisljanja ponovo pod noz, a druge se jeze od same pomisli na ranu koja boli nedeljama.

Kako se pripremiti za carski rez
Ako ste vec upoznati sa cinjenicom da cete roditi ovom metodom, mozete se pripremiti  na posebnim kursevima za trudnice. Neposredno pre pocetka zahvata mozete zahtevati lokalnu anesteziju, prisutnost supruga ili partnera  prilikom porodjaja, dodatne informacije od lekara i medicinske sestre i kontakt sa svojim novorodjencetom ubrzo nakon zahvata.

Kako se izvodi operacija
Prvi korak je naravno uvodjenje u anesteziju. Za razliku od opste anestezije, koja vas uspavljuje, vi mozete zahtevati lokalnu koja vam omogucuje da ostanete budni tokom porodjaja. Vazno je pripremiti intravenski put za nadoknadu  potrebnih tecnosti, a kateter u mokracnoj besiki omogucava  uriniranje. Trbusni zidovi se dezinfikuju pa se, ako je potrebno, deo pubicnih dlaka obrije da bi operacijsko polje bilo cisto. Rez kroz kozu i trbusni zid moze da bude horizontalan ili vertikalan. Vecina zena insistira na niskom, horizontalnom (bikini) rezu. Ponekad mora kod nekih hitnih carskih rezova  da se napravi vertikalni rez. Hirurg potom kroz tanki sloj potrbusnice pristupa mokracnom mehuru koji pomera u stranu. Rez na materici prethodi otvaranju vodenjaka, radjanju deteta i vadjenju posteljice. Nakon rodjenja deteta pristupa se usivanju materice, trbusnog zida i koze.

Koliko traje oporavak
Nakon carskog reza boravak u bolnici traje 5 - 7 dana. Treba upozoriti na vaznost vrlo ranog ustajanja i kretanja nakon zahvata, da bi se izbegle opasnosti poput tromboze i upale pluca. Mozete osetiti pojacano stvaranje crevnih gasova, bolnost hirurskog reza ili nekoliko kontrakcija koje nastoje da vrate matericu na normalnu velicinu. Sav na kozi uklanja se nakon 7 dana od operacije. Potrebno je izbegavati dizanje teskih predmeta i obavljanje napornih poslova.Nakon 6 nedelja se mozete vratiti svakodnevnim aktivnostima. Promene raspolozenja i blaga depresija su normalne pojave nakon porodjaja.

mojabeba.com

Kako da znam da je porod počeo?


Postoje znaci koji sigurno ukazuju da je veliki događaj počeo ili će uskoro početi! Evo nekoliko znakova.

 Spuštanje ploda:
Četiri do dve nedelje pre porođaja beba se spušta u karlicu. To je uglavnom praćeno čestim mokrenjem kao i pritisak na rektum i karlicu, ali će trudnica osetiti olakšanje prilikom disanja, jer se beba smešta u donji deo karlice i ne pritiska više dijafragmu.


Ispadanje krvavo sluzavog čepa:
Nije u pitanju pravi čep, već ugrušak gustog sekreta koji izlazi iz cervikalnog kanala i vagine. Ponekad ovaj ugrušak ima krvi i njegov gubitak može biti praćen blagim kontrakcijama. Ovo može da se desi bilo kada, od nedelju do nekoliko sati pred porođaj.

Lažne kontrakcije:
Karakterišu ih blagi grčevi ili zategnutost u donjem delu stomaka. Traju nekoliko sekundi i ako se ponavljaju nemaju isti vremenski razmak, mogu da se pojačaju tokom noći i vežbanja. Javljaju se obično tri do četiri nedelje pre porođaja. Razlika između porođajnih i lažnih kontrakcija, lažne se ne pojačavaju niti postaju učestalije.

Pucanje vodenjaka:
Vodenjak kod nekih žena prska spontano pre porođaja. Kada se to desi mlaz vode se sliva niz njihove noge. Prskanje može da počne i kao lagano slivanje, koje često nije lako razlikovati od mokrenja. Plodova voda treba da bude bistra i čista tečnost. Kada vam pukne vodenjak, idite u bolnicu ili ako niste sigurni, obratite se lekaru.

Prave kontrakcije:
Prave kontrakcije izazivaju bol i neprijatnost u donjem delu stomaka ili leđa da trudnica ne može da izgovori ni jednu reč. Kontrakcije napreduju u jačini i dužini trajanja, a pauze između kontrakcija se smanjuju. Nikakva promena položaja tela ili hodanje neće ih ublažiti. Žene ih uglavnom upoređuju sa jakim menstrualnim bolovima. Prave kontrakcije postaju sve češće, i na kraju javljaju se na dva do tri minuta, a svaka traje oko 60 sekundi.

Buduće mame, nemojte se brinuti, svaka trudnoća i porođaj je individualan. A to najbolje zna vaše telo i stručna ekipa lekara koji će vam pomoći da na svet donesete zdravu bebu.

Zašto izbjegavati carski rez?


Carski rez je operativni zahvat. Carski rez može da bude rizičan i za majku i za bebu. U slučaju kada prirodni porođaj predstavlja veliki rizik po život majke ili bebe, carski rez je jedini izbor. Odluka o podvrgavanju ovoj vrsti porođaja češće se donosi radi izbegavanja porođajnih bolova ili zbog ne dovoljne informisanosti o postupku.


Koji su razlozi koji nalažu obavljanje carskog reza?

Ispadanje pupčane vrpce (kada pupčana vrpce izlazi pre bebe), placenta abruptio (kad se posteljica odvaja od zida materice pre porođaja), placenta previja (kad placenta delimično ili potpuno prekrije grlić materice), nepravilan položaj ploda (okrenut zadnjicom ili u postraničnom položaju), cefalopelvične disproporcije (kada je glava bebe prevelika da bi prošla kroz karlicu, ovo stanje takođe može da nastane i kao posledica ležanja tokom trudnoće, zbog čega se plod ne spušta i usled ne dovoljne pokretljivosti ploda ili dejstva anestetika). Zatim utiče i zdravstveno stanje majke (akutne lezije herpesa, vrlo visok krvni pritisak, dijabetes itd). Ipak, ova stanja ne moraju uvek da budu razlog za izvođenje carskog reza.

Hitan carski rez


Šta je hitan carski rez, koliko traje oporavak od carskog reza i da li će se on obavljati u svim narednim trudnoćama?


Šta je to hitan carski rez?
Ova operacija izvodi se u situacijama kad, bukvalno nekoliko minuta odlučuje o životu bebe ili majke. Najčešće indikacije za izvođenje hitnog carskog reza jesu placenta abruptio (prerano odvajanje posteljice od zida materice), placenta previja (delimično ili potpuno prekrivanje grlića posteljicom) ili ispadanje pupčane vrpce. U takvim situacijama carski rez se izvodi pod opštom anestezijom i pravi se vertikalan rez na stomaku (radi uštede dragocenog vremena).



Koliko vremena traje oporavak nakon carskog reza?
To je kranje individualna stvar i uglavnom zavisi od starosti porodilje, telesne konstitucije i opšteg zdravstvenog stanja majke. Ipak, postoje i neka generalna pravila i faze oporavka nakon carskog reza. U očekivane tegobe ubrajaju se gasovi i prateći bolovi, bolovi u predelu rane, kontrakcije materice (zbog vraćanje materice u prvobitno stanje). Takođe, moguća je pojava ekstremnog umora (iscrpljenosti) usled dejstva lekova ili samog porođaja. Hiruški konci vade se obično nakon četiri do sedam dana nakon porođaja. Upravo zbog sveka toga, neophodan je oprez i minimalno kretanje, bez naglih pokreta, mada je ustajanje iz kreveta što je pre moguće od velikog značaja za brži oporavak. Generalno pravilo glasi: Ne podižite ništa što je teže od vaše bebe! Nakon povratka iz porodilišta iskoristite svaku priliku za odmor u postelji i dremež tokom dana i pronađite pomoć za obavljanje kućnih poslova. Što se tiče povratka rekreativnim aktivnostima, najbolje je da ih odložite do potpunog oporavka, ili radite samo lagane vežbe ali isključivo nakon konsultacije sa vašim ginekologom. Nakon šeste nedelje od carskog reza, proces oporavka se za većinu završava, mada neke žene i dalje osećaju bolove i pate od nesanice. Ipak, nakon isteka ovog perioda, većina njih vraća se uobičajenim aktivnostima koje su obavljale i pre porođaja.



Da li je prvi porođaj carskim rezom znak da će se on obavljati i u svim narednim trudnoćama?
Zapravo, nije. Najnovije studije otkrivaju da je čak 80% trudnica, koje su se već porodile carskim rezom, sledeći porođaj završilo vaginalnim (prirodnim) putem. Najvažnije jeste pravilno vođenje trudnoće od strane ginekologa. Jedan od najvećih strahova žena koje su već bile podvrgnute carskom rezu, jeste onaj od pucanja ožiljka. Ali, takav rizik je izuzetno mali pre svega zbog činjenice da se danas prave minimalni rezovi (u donjem delu abdomena).

mojabeba.com

Krvarenje nakon porođaja


Nakon porođaja, sve žene imaju krvarenje nekoliko nedelja. Ovo postporođajno krvarenje je poznato i pod nazivom lohija.


Šta je lohija?
Lohija se ne sastoji samo od krvi. Nakon rađanja bebe, još uvek ima čestica i ostataka iz materice kojih Vaš organizam mora da se oslobodi. Postporođajno krvarenje je zapravo način na koji Vaš organizam izbacuje višak krvi, sluzi i tkivo placente koji su ostali od Vaše trudnoće. Krvarenje može trajati 2-6 nedelja.



Kako izgleda?
Krvarenje nakon porođaja može biti različitog izgleda u zavisnosti od toga koliko dugo krvarite. Lohija može odjednom krenuti kao kada šiklja krv ili može teći postojano kao tokom redovnih menstrualnih ciklusa. U početku, mogu se pojaviti ugrušci krvi veličine grozda, ali postepeno krvarenje se smanjuje.

Boja lohije je obično u početku svetlo crvena. Nakon nedelju ili dve boja lohije se menja i postaje braonkasta i sve ređa u teksturi. Nakon nekoliko sledećih nedelja, boja sekreta se i dalje menja od crvene do ružičaste boje i na kraju je žućkasto-beličasta. Krvarenje će takođe usporiti i postati laganije kako vreme prolazi.

Briga o sebi
Neophodno da stavljate sanitarne uloške u toku prvih nekoliko nedelja nakon porođaja dok lohija ne prestane. Ako koristite tampone, moraćete da se prilagodite upotrebi uložaka pošto se upotreba tampona ne preporučuje. Tamponi mogu uneti neku novu bakteriju u matericu i time prouzrokovati neku infekciju.

Veoma je važno da mirujete nekoliko nedelja  nakon porođaja. Vašem organizmu je potreban dug period da se oporavi, a prekomeran rad tako brzo posle porođaja može produžiti period oporavka, uključujući i duže postporođajno krvarenje. Normalno je da će određene aktivnosti, kao što su dojenje, hodanje pa čak i stajanje, povećati krvarenje pošto ove aktivnosti prirodno utiču na matericu da se isprazni.

Kada se treba zabrinuti?
Nije svako krvarenje posle porođaja zdravo. Poznato i pod nazivom postporođajna hemoragija, ovo krvarenje nakon porođaja, može dovesti do znatnog gubitka krvi pa čak i do smrti ako se ubrzo ne leči. Znakovi na koje treba obratiti pažnju su:

- Ako su sanitarni ulošci natopljeni za manje od jednog časa
- Ako osetite neprijatan miris sekreta
- Ako su ugrušci krvi ogromne veličine, na primer veličine loptica za golf ili još veći
- Ako osetite nesvesticu ili vrtoglavicu
Ako imate bilo koji od ovih simptoma, ili ste zabrinuti zbog postporođajnog krvarenja, odmah se obratite Vašem lekaru. Ako ste omalaksali ili ako osetite nesvesticu, a obilno krvarite, pozovite odmah hitnu pomoć.

Kako izgubiti kilograme poslije poroda?


Ako se odlučite da vodite dijetu ubrzo nakon porođaja, Vaši prioriteti moraju biti malo drugačiji nego inače kada ste vodili dijetu. Pošto ste prošli kroz jedno neverovatno fizički i emocionalno zahtevno iskustvo - rađanje bebe -  sada se suočavate sa podjednako izazovnim zadatkom – briga o detetu. Ako ste se odlučili da dojite bebu, Vašem organizmu su potrebni hranljivi sastojci ne samo za Vas nego i za Vašu bebu. Ključna stvar ishrane nakon porođaja je da vodite računa o ishrani, da budete strpljivi i odlučni. Moraćete da se hranite uravnoteženo i da imate za cilj da gubite kilograme postepeno. Ako dojite bebu, iznenadan i dramatičan gubitak kilograma može uticati na proizvodnju mleka. Ukoliko uskladite ishranu sa laganim vežbama postići ćete svoje ciljeve zdravim i stabilnim putem.


Šta činiti?

Bez obzira na to da li dojite bebu ili ne, morate se prvo posavetovati sa doktorom u vezi sa dijetom i porazgovarajte o planovima koje imate vezano za gubljenje telesne težine. Većina doktora će posavetovati majke da sačekaju 2 meseca posle porođaja pre nego što počnu sa pokušajima gubljenja viška kilograma. Na ovaj način se uspostavljaju  odgovarajuće redovne zalihe mleka i pruža se prilika majkama da se oporave od trudnoće i, naravno, od porođaja. Oporavak je posebno važan ako je porođaj bio težak; Vašem telu će možda trebati dodatno vreme da se oporavi.

- Ako dojite bebu – radite to što češće! Dojenje sagoreva kalorije i dokazano je da učestalo dojenje duži period (više od 6 meseci) pomaže majci da izgubi višak kilograma posle trudnoće.

- Postepeno ograničite unos kalorija i imajte za cilj postepeno gubljenje kilograma. Konsultujte se sa doktorom u vezi sa tim koliko bi bilo bezbedno da izgubite kilograme u toku jedne nedelje ili u toku jednog meseca. Većina doktora preporučuju da ne izgubite više od 0,5-1kg tokom jedne nedelje.

Šta ne činiti?

- Kako se ne bi izložili očiglednim rizicima, ne bi trebalo, pod bilo kojim uslovima, da kupite pilule za mršavljenje u apoteci, a da se niste prethodno konsultovali sa doktorom u vezi sa tim. Mnoge ove pilule sadrže kofein i hemikalije koje u malim količinama ulaze u sastav mleka kojim dojite bebu. Stručnjaci još uvek ispituju ove pilule i koliko su bezbedne za korišćenje pa čak i za žene koje ne doje bebu.

- Na isti način treba izbegavati dijete koje brzo i kratkotrajno regulišu telesnu težinu kao što su dijete kod kojih su izbačene određene grupe sastojaka (na primer, ugljeni hidrati) i koje Vas lišavaju osnovnih hranljivih sastojaka. Takav način ishrane može uticati na kvalitet mleka i sigurno će poremetiti Vaš nivo energije.

Koje namirnice konzumirati

Trebalo bi da se usmerite na uravnotežen način ishrane koji će Vam obezbediti sve hranljive sastojke koje su Vam potrebne za zdrav život; ovo uključuje određene zdrave masti (omega-3 masne kiseline u određenim vrstama ribe) i čak šećer. Vašem organizmu je sve to potrebno u određenim količinama. Najbolji način je da se posavetujete sa doktorom u vezi sa pripremanjem zdravih, uravnoteženih obroka.

Vašem telu su potrebni i proteini tako da bi trebalo da nastavite sa konzumiranjem mesa (ako ste vegetarijanac, nastavite sa unosom pasulja, mahunarki i drugih namirnica koje inače konzumirate). Vodićete zdraviji način ishrane konzumiranjem posnog crvenog mesa umesto pljeskavica, na primer, kao i posne piletine, ćuretine i čak ribljeg mesa. Trebalo bi da srazmerno unosite namirnice i uskladite unos povrća i ugljenih hidrata na svako parče mesa koje pojedete. Salate i supe su odličan način da pojačate unos povrća. Dodatna prednost kod novih majki je to da se salate brzo pripremaju i supe se mogu spremiti u ogromnim količinama i čuvati u frižideru!

Kada unosite ugljene hidrate, konzumirajte složene ugljene hidate kojih ima u integralnom hlebu, krompiru i braon pirinču. Ovaj tip ugljenih hidrata je mnogo bolji od ugljenih hidrata u belom hlebu koji se brzo vare. I ne zaboravite dnevnik ishrane! Možete konzumirati mleko i sir sa niskim procentom masnoće, i da u isto vreme unosite odgovarajuću količinu kalcijuma. Takođe, možete konzumirati sveže voće koje može na odličan način pomoći kada Vam se jede nešto slatko. Ako niste raspoloženi da grickate jabuke i pomorandže, kupite blender i napravite kašast napitak.

U osnovi, morate da unosite sve neophodne hranljive sastojke, ali iz kvalitetnih izvora. Obrađene namirnice, kao što su pljeskavice, pomfrit, pica, neke pečene i zamrznute namirnice, su izvori zasićenih masti i prerađenih šećera. Ovo su tipovi masti i ugljenih hidrata koje bi trebalo da izbegavate.

Krvarenje poslije poroda


Krvarenje posle porođaja (lochia) je normalno, ali nekada se desi da se mišići materice ne grče kako treba, što dovodi do odliva – obilno i nekontrolisano krvarenje iz mesta gde je bila prikačena placenta. Odliv može nastati usled lošeg tretiranja vaginalnog ili cervikalnog cepanja.



Koliko često se dešava?
Dešava se u oko dva do četiri posto porođaja.

Ko je najpodložniji riziku?
Neke komplikacije tokom trudnoće Vas izlažu odlivu. To su inverzija materice ili njeno kidanje, hidramnion, kidanje placente. Žene koje uzimaju lekove i piju čajeve od određenih trava (aspirin, ipobrufen, ginko biloba ili prevelike količine vitamina E) dovode sebe u veću opasnost.



Koji su simptomi?
Ukoliko natapate medicinski uložak na sat vremena više sati zaredom, krvarite nekoliko dana, a pritom je boja krvi svetlo crvena ili izbacujete velike ugruške onda imate simptome koji se ne poklapaju sa normama normalnog krvarenja posle porođaja.

Da li treba da brinete?
Iako se većina žena potpuno oporavi posle odliva, gubitak velike količine krvi može izazvati nesvesticu, otežano disanje, padanje u nesvest ili ubrzan rad srca.

Šta možete učiniti?
Pošto izbacite placentu, ginekolog će Vas pregledati kako bi se uverio da nije ostao neki deo u materici. Takođe Vam može izmasirati matericu u cilju da pospeši grčenje i predložiti da počnete što pre sa dojenjem, što opet utiče da se mišići materice grče. Ukoliko je krvarenje ozbiljno i obilno, biće potrebno da primite infuziju, a verovatno će biti neophodna i transfuzija krvi. Ukoliko primetite nenormalno veliko krvarenje u toku prve nedelje posle porođaja, odmah idite kod lekara.

Bolovi kod carskog reza


 Od trenutka kada saznaju za trudnoću, jedna od  najvećih briga budućih majki je: na koji način ću da se porodim?  Mada i prirodni i porođaj carskim rezom imaju svoje prednosti i mane, čini se da su poslednjih godina “carice” sve brojnije.


 - Žene, iz straha od bola, priželjkuju carski rez, misleći da je komforniji i manje bolan, što uopšte ne mora da bude slučaj - kaže za “Baby planetu” dr Mima Fazlagić, ginekolog akušer s dugogodišnjim iskustvom. - Tačno je da se bol izbegne pola sata, dok traje operacija, ali bol tokom oporavka traje mnogo duže od eventualnog bola koji žena trpi dok se prirodno porađa.  Žene moraju da znaju da je carski rez operacija, koja sa sobom nosi komplikacije (poput tromboembolije, paralize creva i sl.),  da je oporavak znatno duži i da naredni porođaji u ogromnom broju slučajeva moraju da se završe carskim rezom.

Takođe, navodi naša sagovornica, posle carskog reza na mestu rane ostaju priraslice, a sa svakim carskim rezom veći je rizik od povrede creva i bešike. Deca rođena carskim rezom imaju više problema s plućima, kasnije dobiju prvi podoj i majke češće imaju problem s dojenjem. Kod prirodnog porođaja, onog momenta kad se žena porodi, kreće proces oporavka i ona je već za koji sat (u slučaju da su i mama i beba dobro) spremna da brine o bebi. Brže se uspostavlja i prisniji kontakt s bebom, kraće se ostaje u  bolnici.

Naravno, uvek postoje situacije kada je završavanje porođaja carskim rezom neophodno, i od toga ne treba bežati. Štaviše, kaže naša sagovornica, na lekaru je  da proceni šta je za mamu i bebu bolje, i ako  je to operativno završavanje porođaja, da se s tim ne čeka, već da se carski rez radi odmah! A neke od obaveznih indikacija za carski rez su: bilo koja disproporcija između porođajnih puteva i veličine bebe; kravarenje majke vezano za posteljicu (kao i dijagnoza placenta previa),  patnja ploda.

- Postoje i šire indikacije za carski rez, kao što su hronične bolesti majke - dijabetes, krvni pritisak, čak i psihičko stanje i strah majke. Lekar treba da donese procenu u najboljem interesu majke i bebe - uverena je dr Fazlagić. - Na primer, karlično okrenuta beba može da bude indikacija za carski rez, u svetu se tako najčešće te bebe i rađaju, ali njih je samo dva odsto u ukupnom broju rođenih.



Veoma je bitno da se žena tokom trudnoće dobro upozna sa svim opcijama porođaja, da lekar poradi na njenom oslobađanju od straha i da na osnovu svih činjenica donese odluku koja vrsta porođaja je najbolja. Većini budućih mama mogu da pomognu psihofizičke pripreme za porođaj, jer će ih osloboditi straha, naučiti da pravilno dišu kako bi maksimalno umanjile bol pri porođaju, i što ja najvažnije, kako da pravilno napinju, da bi što lakše rodile bebu. U svetu već decenijama, a i kod nas poslednjih godina sve više žena se odlučuje za periduralnu (epiduralnu) anesteziju da bi obezbolile porođaj.

- U svetu je to sasvim uobičajena praksa, i većina žena može da koristi epidural ako želi, to je stvar lične odluke porodilje. Njegova svrha je da obezboli kontrakcije - pojašnjava dr Fazlagić.
- Ali, bilo bi dobro da se one ipak malo osete, kao i da se kada dođe vreme za istiskivanje bebe anestezija isključi. Praktično, osim nekih medicinskih indikacija gde ženi nije preporučljiv epidural, jedino negativno je prevelika doza epidurala kada se ne osećaju naponi. Ali, to je stvar umešnosti anesteziologa i nema negativne zdravstvene posledice, pogotovo nema mesta za fame koje čujemo kako se “epidural daje u kičmu”, te kako može da izazove problem s leđim i slično.

Carsko pomodarstvo
U svetu se za određivanje realne potrebe za carskim rezom koristi sledeća formula: ako se procenat carskih rezova povećava, a broj morbiditet (oboljevanje) i mortalitet (smrtnost) majki i beba se smanjuje, to povećanje je opravdano. U našem slučaju, za poslednjih 25 godina broj carskih rezova je sa  pet odsto porastao na skoro 30 odsto, a stopa komplikacija i umiranja ostala je manje-više ista. To govori u prilog činjenici da je na našim prostorima ipak zavladalo - “carsko pomodarstvo”.

Izvor: Baby planeta

četvrtak, 18. listopada 2012.

Rh negativna krvna grupa i trudnoća


 Krvna grupa je bazirana na posebnim molekulama (zvanim antigeni) koje "sjede" na površini crvenih krvnih stanica. Ljudi na svojim crvenim krvnim stanicama mogu imati ili A antigene (krvna grupa A), B antigene (krvna grupa B), obadva antigena (krvna grupa AB) ili nijedan (krvna grupa 0). 



Kada govorimo o Rh faktoru (ili Rhesus faktoru), neki ljudi imaju antigen (Rh +), a neki ljudi ga nemaju (Rh -). Drugim rječima, vaša krvna grupa određena je koji antigen imate iz koje krvne grupe. Dijete nasljeđuje Rh pozitivne gene od oca.

Rh osjetljivost može se spriječiti

Kroz trudnoću, Rh negativni faktor jedini od svih krvnih grupa koji uzrokuje probleme. Organizam Rh negativne majke stvara antitijela (dio imunog sistema koji odgovara na nepoznata tijela u organizmu) protiv Rh pozitinih krvnih stanica, čak i onih koje pripadaju vlastitom djetetu. To se zove Rh osjetljivost.

Većina Rh negativnih majki porodi prvo dijete bez poteškoća, iako majka može poslije porođaja postati "osjetljiva" na Rh pozitivnu krv koja ulazi u njezin krvotok, pa u slijedećoj trudnoći može doći do Rh osjetljivosti.

Antitijela majke prelaze kroz placentu i napadaju crvena krvna zrnca fetusa, što može urokovati smanjenje istih (hemolitička anemija), kongestivne zastoje srca, pa čak i smrt fetusa. To se zove hemolitička bolest. Srećom, Rh osjetljivost može se spriječiti lijekom koji se zove Rh imunoglobulin (RhIg, ili Rhogam). Od razvitka tih lijekova, 1968., sve je manje majki koje imaju Rh osjetljivost.

Kako djeluje Rh imunoglobulin?

Rh negativna majka razvija antitijela protiv Rh pozitivnih krvnih stanica (postaje osjetljiva) samo ako krv fetusa prođe kroz placentu i uđe u njezin krvotok. Njezin imunološki sistem prepoznaje takve stanice kao "neprijateljske" i gradi imunološku obranu. Injekcija Rh imunoglobulina blokira majčin imunološki sistem od prepoznavanja fetusovih stanica. Tako, ako se i dogodi da stanice prijeđu u majčinu krv, majka neće postati Rh osjetljiva i neće početi stvarati antitijela.

Tko treba uzeti Rh imunoglobulin?

RhIg se daje svim Rh negativnim majkama čiji fetusi, po krvnim pretragama mogu biti Rh pozitivni. Kako smo već naveli, fetus može biti Rh pozitivan, ako je i otac Rh pozitivan. Ako su oba roditelja Rh negativna mogu imati samo Rh negativno potomstvo.

Kada se daje Rh imunoglobulinom?

RhIg se daje u vrijeme trudnoće kada postoji vjerojatnost da Rh pozitivna krv fetusa prijeđe u majčin krvotok. Znači, daje se:

-U slučaju amniocenteze
-Spontanog pobačaja ili netipične trudnoće
-Odabranog pobačaja
-Oko 26 tjedna trudnoće (čime se štiti ostatak trudnoće)
-Nakon porođaja
-Krvna grupa bebe kontrolira se na porođaju. Ako se ustanovi da je beba također Rh negativna, doza RhIg koja se obično daje na porođaju, nije potrebna.

Što se dogodi kada Rh negativna majka postane "osjetljiva"?

Srećom, danas je jako rijetko da Rh negativna majka postane osjetlljiva. Ako žena razvije antitijela protiv Rh pozitivnih stanica, to će biti ustanovljeno. Rh negativne trudnice podvrgavaju se posebnoj pretrazi krvi, zvanoj indirektni Coombsov test. Tom pretragom može se ustanoviti da li je majka razvila antitijela na krv fetusa.
Domaci.de

Posao i trudnoća


Ako znate da ste trudni, a i dalje radite, postoji nekoliko stvari na koje morate obratiti pažnju. Ukoliko se osjećate dobro i možete obavljati svoj posao, to je odlično. Ali morate se potruditi da tako i ostane. Zato je potrebno da se pobrinete za sebe i preduzmete neke mjere predostrožnosti. Šta to znači?


Smanjite stres što je više moguće

Jako je važno da smanjite broj aktivnosti koje obavljate jer će vam na taj način ostati više vremena za opuštanje. Morate postaviti prioritete i ukinuti suvišne zadatke. I ukoliko vam je potrebna pomoć pri poslu, nemojte se ustručavati da je potražite. Ako se budete trudili da obavljate posao kao i prije trudnoće, samo ćete se boriti sami sa sobom i sve većim stresom.

Vaše vrijeme za odmor je jako važno

Nakon napornog i dugotrajnog poslovnog dana, nemojte pretjerivati; pokušajte otići na spavanje ranije. Ne smijete vaše tijelo izlagati pretjeranom stresu i naporu, i psihički i fizički. Ne zaboravite, sada je vrijeme da se odmarate, a ne kada beba dođe. Tada nećete imati vremena za odmor.

Zadovoljite svoje potrebe

Apetit tokom trudnoće može biti jako promjenljiv, a naročito tokom prva tri mjeseca. Snabdijte se sa raznovrsnom hranom u slučaju da vam se ukus promijeni. Najvažnije je da pijete najmanje 8 čaša vode dnevno, jer je hidratacija jako važna tokom trudnoće. Osim toga, udobna odjeća je vrlo bitna, jer se vaše tijelo mijenja, a trebate provesti većinu dana na poslu.

Informirajte se o porodiljskom

Planirajte unaprijed i raspitajte se o uslovima porodiljskog koje imate na vašem poslu. Dobro je da na vrijeme ispunite sve formulare koji su potrebni i da završite sve prije nego što odete.

Pronađite zamjenu ako je potrebno

Ne ostavljajte vašeg poslodavca bez zamjene. Planirajte unaprijed i potrudite se da ostavite nekoga ko zna vaš posao, jer na kraju krajeva, i vi ćete se vratiti. Ne želite da kada se vratite radite 12 sati dnevno da biste doveli sve u red nakon vašeg porodiljskog odlaska.
Domaci.de

Trudnoća i posao


Trudnoća donosi mnoge promene - fizičke, psihičke, emocionalne, promene u odnosima sa ljudima, ali utiče i na mnoge navike u svakodnevnom životu.


Veliki broj žena danas radi, a dosta njih - tokom čitave trudnoće, do momenta kada je zakonom predviđeno obavezno bolovanje. Dok pojedinim trudnicama to predstavlja zadovoljstvo, druge su prinuđene da rade zbog finansijskih razloga, ili straha da ne izgube posao. Ipak, nije na odmet da razmislite da li je odlazak na posao zaista najbolji izbor za vas dok čekate bebu.

Da li ste pod stresom?

Stres se danas često navodi kao faktor rizika za mnoge poremećaje zdravlja. Ukoliko je vaš posao takav da ste i pre trudnoće često imali glavobolje, napetost u vratu, osećaj uznemirenosti, nesanicu... u trudnoći će, verovatno, pomenute tegobe biti intenzivirane. Možda je bolje da otvorite bolovanje, kako biste poštedeli bebu svakodnevnog stresa, jer lučenje stresnih hormona u vašem telu utiče i na nju.

Ako imate uobičajeno radno vreme, posao koji vas psihički ne opterećuje mnogo, uglavnom sedite i ne radite fizički naporno, a u isto vreme vas posao ispunjava - onda sigurno možete da nastavite da radite tokom trudnoće, bez ikakve bojazni.

Da li je vaš posao naporan?

Posao koji je fizički naporan može da dovede do nekih komplikacija kao što je pojava kontrakcija tokom trudnoće, povišen krvni pritisak, nepravilan razvoj bebe (na primer, smanjena telesna težina), ili prevremeni porođaj. Za rizike koje u trudnoći nosi određeno radno mesto - ne postoje pouzdani dokazi, jer se eksperimentalno ne vrše provere. Višečasovno stajanje u trgovini, u fabrici za mašinom, u operacionoj sali, kao i rad sa hemikalijama, ili na mestima gde ima zračenja (kao što je radiološko odeljenje u bolnicama) - nepovoljno utiče na održavanje trudnoće, kao i na razvoj bebe.

U trudnoći morate da shvatite koliko je velika vaša odgovornost prema bebi koju nosite. Zato, ukoliko je vaš posao rizičan po nju, svakako otvorite bolovanje. Ovo se odnosi i na sva radna mesta koja nose visok rizik zbog neposrednog ili posrednog kontakta sa ljudima, fizičkim i hemijskim agensima.

Da li ste preduzeli mere zaštite?

Da li postoji rizik od izlaganja zračenju monitora, sigurno je najčešće pitanje koje danas postavljaju trudnice. Pre svega, trebalo bi da oprema bude novijeg datuma, jer je sa većim stepenom zaštite. Važno je i da monitor bude na propisanoj udaljenosti, kao i da ne sedite direktno naspram ekrana (iskosite ga, kako bi „zračenje“ prolazilo pored vas), a kućište smestite dole, pored radnog stola.

Drugi rizik, veći od zračenja monitora je dugotrajno sedenje bez pauze, a tegobe su ukočen vrat, bolovi u leđima i ručnim zglobovima, glavobolja. Potrebno je češće praviti pauze u vidu šetnji i laganih vežbi. Stolica na kojoj sedite takođe može da bude uzrok navedenih simptoma. Zato mora da ima naslon (kao i naslone za ruke) i mogućnost podešavanja visine.
Domaci.de
Piše/izvor: Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut/MAMA 

Zašto dolazi do vanmaterične trudnoće?


Kada «posumnjate» da ste trudni, prvi ultrazvučni pregled je veoma važan. Jer, test (bilo koji da uzmete) će da potvrdi trudnoću, ali samo dobar ultrazvučni pregled može da pokaže da je trudnoća u materici, a ne van nje.


Vanmaterična trudnoća predstavlja usađivanje jajne ćelije van šupljine materice, a javlja se u 0,3-1,5 odsto svih trudnoća. Budući da dovodi u životnu opasnost pacijentkinju (uzrok je 13 odsto smrtnih slučajeva koji su u vezi sa graviditetom), kao i zbog posledica koje ostavlja na mogućnost narednog začeća, vanmaterična trudnoća predstavlja veliki zdravstveni problem. O tome smo razgovarali sa dr sci med. Vojislavom Živanićem, ginekologom na KBC «Narodni front» i stručnim konsultantom Poliklinike «AnaLife».


Zbog čega, uopšte, dolazi do vanmaterične trudnoće?

- Zbog prepreka u transportu oplođene jajne ćelije. Naime, muška i ženska polna ćelija se spajaju u jajovodu, a dalji (normalan) put oplođenog jajašca je iz jajovoda do šupljine materice, gde se ono ugnezdi i dalje raste. Kada se zbog nelečenih, ili neadekvatno lečenih infekcija razviju priraslice (adhezije) - one se ponašaju kao prepreka sprovođenju oplođenog jajašca u šupljinu materice. Tada se jajašce ugnezdi na mestu prepreke, pa trudnoća nastavlja sa rastom tamo gde ne treba. Posledica toga je vanmaterična trudnoća.


Kako nastaju prepreke koje ugrožavaju prirodno «putovanje» oplođene jajne ćelije?

- Prepreke (priraslice, odnosno adhezije) u organizmu žene nastaju kao posledica infekcije. Najčešće ih izazivaju:

● polno prenosive bolesti, od kojih je najčešća hlamidija

● upale jajnika i jajovoda

● endometrioza

● ranije vanmaterične trudnoće

● posledice pobačaja

● upala slepog creva, tuberkuloza genitalnih organa...


Kao što smo naveli, prethodne infekcije unutrašnjih genitalnih organa (jajovoda i jajnika), naročito ako su neadekvatno lečene ili nisu lečene - povećavaju rizik nastanka vanmaterične trudnoće za šest do deset puta. Tokom procesa zalečenja infekcije, osetljivi unutrašnji zid jajovoda često biva trajno oštećen. Ožiljno tkivo delimično ili potpuno zapušava lumen ovog organa, a kod jakih upala - priraslice se stvaraju u celoj maloj karlici. Na taj način se remeti normalna funkcija jajnika i jajovoda. Takođe, značajno se smanjuje mogućnost da žena zatrudni. Poremećena funkcija jajnika može da se javi i kao posledica endometrioze ili ranijih vanmateričnih trudnoća.


Da li i u kojoj meri hormoni utiču na pojavu vanmaterične trudnoće?

- Rani hormonski poremećaji dovode do prevremenog usađivanja oplođene jajne ćelije: u jajovodu, ili zakasnelog usađivanja: u grliću materice - u ovom slučaju oplođena jajna ćelija prođe celu šupljinu materice i ugnezdi se u grliću, a takva trudnoća se zove cervikalna.


Koliko je cervikalna trudnoća česta pojava? Gde sve može da se (pogrešno) smesti oplođena jajna ćelija?

- Cervikalna trudnoća je toliko retka da se javlja u samo 0,1 odsto vanmateričnih trudnoća. U 95 odsto slučajeva se javlja u jajovodu, a četiri do pet odsto otpada na sve ostale lokacije (rog materice, jajnik, abdomen i grlić materice).


Iako je retka, ipak ste u fazi rane kontrole trudnoće, kakve besplatno sprovodi Klinika «AnaLife», dijagnostikovali i cervikalnu trudnoću.

- Pored toga što je izuzetno retka, takva trudnoća je i teška za dijagnostiku. Na ekranu se video majušni prstenčić trudnoće, koji se spuštao u grlić materice. Pacijentkinja je hitno upućena u bolnicu «Narodni front» i, na sreću, operisana bez ikakvih posledica (operaciju je izveo dr Stanojević). Koliko je situacija bila ozbiljna, biće vam jasnije kada čujete podatak da u slučaju cervikalne trudnoće važi pravilo da se uglavnom završava vađenjem materice.


Može li trudnica da prepozna simptome vanmaterične trudnoće?

- Simptomi su različiti, u zavisnosti od toga gde se «nalazi trudnoća». Mogu da se jave uobičajeni simptomi trudnoće, potom bol, pa krvarenje pet do šest nedelja od izostanka menstruacije. Kada se oplođeno jajašce uglavi u širem delu jajovoda, trudnoća polako širi jajovod, a krv se lagano izliva u trbušnu duplju. U tom slučaju se klinička slika razvija sporije (nekoliko dana). Međutim, kada se oplođeno jajašce ugnezdi u uskom delu jajovoda, situacija je dramatična. Sve se odigrava veoma brzo. Jajovod prska, uz povredu većeg krvnog suda, tako da dolazi do naglog i jakog krvarenja u trbuh, a ženin život je ozbiljno ugrožen. Momentalno prskanje jajovoda, koji je prerastegnut rastućom trudnoćom i posledično krvarenje, opasno po život - ne mogu da se predvide, pa je vanmaterična trudnoća kao «tempirana bomba» u trbuhu.

Što se tiče kliničkih simptoma, naročito u ranoj fazi razvoja, vanmaterična trudnoća je kao kameleon. Može da liči na upalu jajnika ili slepog creva, na rani pobačaj, bubrežne i crevne kolike (bolove), itd. To je prava dijagnostička varalica, a pravovremeno otkrivanje mnogo zavisi od kliničkog iskustva dijagnostičara. Zbog maskiranih nekarakterističnih kliničkih simptoma i nepredvidivog toka - čim kliničar posumnja da se trudnoća ne razvija u materici, neophodna je hitna hospitalizacija žene.


Važno je napomenuti da se hormon trudnoće - beta HCG u normalnoj trudnoći otprilike duplira na svaka dva dana, a u momentu kada trudnoća može jasno da se vidi prilikom transvaginalnog ultrazvučnog pregleda - njegove vrednosti su 1000-1200 mIU/ml. Kada trudnoća ne može da se vidi na pomenutom pregledu, a vrednosti beta HCG-a su preko 1200mIU/ml, to je dovoljan razlog za hitan prijem u bolnicu. Sada vam je jasno zbog čega je toliko važan prvi ultrazvučni pregled kada pomislite da ste, možda, trudni. Jer, bilo koji test može to da potvrdi, ali samo dobar ultrazvučni pregled može da pokaže da je trudnoća u materici, a ne van nje.


Domaci.de
Izvor: Yumama

Trudnoća izvan materice


Statistika pokazuje da je 1 od 150 do 200 trudnoca vanmatericna. Kod vanmatericne trudnoce, oplodjena jajna celija se umesto za matericu, "kaci" za zid jajovoda, a redje se razvoj ovakve trudnoce odvija u trbusnoj duplji, jajniku ili organima karlice. Posto se fetus ne razvija u supljini materice, samim tim nema ni prirodnog izlaza za rodjenje deteta. Najcesci uzrocnik vanmatericnih trudnoca su hronicne upale jajovoda (cak 50%), jer u tom slucaju, oni ne mogu da obavljaju svoju osnovnu funkciju. Jajovodi predstavljaju put kojim se jajne celije krecu iz jajnika, gde dolazi do spajanja muske i zenske polne celije, do materice.


Organizam se bori protiv infekcija, medjutim, bez odgovarajucih terapija, u trbusnoj duplji se formiraju komisure - sto samim tim dovodi do slabije prohodnosti u jajovodima. Komisure se lece samo operativnim putem. Ovakve rekonstruktivne operacije oslobadjaju od izraslina i komisura i zbog toga je veoma vazno da se na vreme postavi dijagnoza i leci infekcija, sto je u svakom slucaju lakse i jednostavnije od hirurskog otklanjanja posledica bolesti.Urodjene anomalije takodje onemogucavaju normalno kretanje jajne celije kroz njih.

Oko 20% vanmatericnih trudnoca javlja se nakon abortusa, a i lecenje neplodnosti na klinikama za vestacku oplodnju, operativnim putem, takodje je uzrok pojave vanmatericne trudnoce. Ukoliko zena zeli dete, a pre toga je uzimala sredstva za kontracepciju oralnim putem, prvih mesec dana nakon prestanka uzimanja pilula smanjuje se sposobnost jajovoda pod uticajem hormona. Znaci jajovodi se opustaju i ne obavljaju normalno svoju funkciju. Prilikom vanmatericne trudnoce, u organizmu zene se sve odvija kao i kod normalne trudnoce. Ona je "podmukla" i nijedna zena nije u stanju da sama oseti lokalizaciju svog deteta, ali to moze da otkrije svaki lekar uz blagovremeni ultra zvuk.

Kod vanmatericne trudnoce se uvecava materica, povecava se njen misicni tonus, menja se opsta hormonska slika, a i zena se oseca "drugacije", bas kao i kod normalne trudnoce.

Ipak, sto vise vreme prolazi, dimenzije materice prestaju da odgovaraju vremenu trudnoce, a jajovod se siri. Kod izostanka ciklusa se oko 3. nedelje javlja sukrvica. Prilikom vanmatericne trudnoce, plod ne moze da se razvija u jajovodima i najcesce ne prezivi duze od mesec i po dana, dolazi do pucanja jajovoda, i zena tom prilikom gubi dosta krvi.

Lekari se trude da vanmatericnu trudnocu lece sto blazim metodama, npr. laparaskopijom (uklanjanje oplodjenog jajasceta), ali se najcesce lece operativnim putem. U najtezim slucajevima dolazi do uklanjanja jajovoda. Moguce je lecenje vanmatericne trudnoce i medikamentima, medjutim ova metoda je veoma skupa, ali i efikasna. Nakon lecenja vanmatericne trudnoce, najmanje 6 meseci, zena ne sme da se izlaze nikakvim vecim naporima, i u zavisnosti od toga koliko brine o svom zdravlju nakon lecene vanmatericne trudnoce zavisi da li ikada vise moci da postane majka ili ne. Kako bi se organizam odmorio i obnovio, preporucuje se fizioterapija, homostimulaciona terapija, lecenje u banji, odmor na moru (u toplijim krajevima)...

U velikom broju slucajeva, posle vanmatericne trudnoce, zene imaju problema sa zacecem. Ukoliko dodje do trudnoce, najcesce je ponovo vanmatericna, takodje su cesti pobacaji, ali u svakom slucaju opet sve zavisi od zene... Posle vanmatericne trudnoce, ukoliko zena zeli da zatrudni i rodi zdravo dete, trebalo bi da sledi sledece savete:

* nakon operacije i lecenja, potrebno je uraditi kompletne analize, ako sto su DNK metode ispitivanja, ispitivanje kulture, kao i seroloske analize. Moguce je da postoji neka infekcija u skrivenom obliku koja se ne moze otkriti obicnim analizama.

* organizmu je godinu danan nakon vanmatericne trudnoce potrebno da se revitalizuje i uspostavi normalan rad organa za reprodukciju, zbog toga je potrebno da se zastitite od moguce trudnoce.

* potrebno je pratiti menstruacioni ciklus, i kod izostanka (kasnjenja) ciklusa, cak i najmanjeg, treba proveriti da li je doslo do trudnoce.

* vazan deo oporavka je i zdrava ishrana. Potrebno je da uzimate vitamine A, E, grupe B, askorutin, folnu i cilibarsku kiselinu. 2 - 3 puta godisnje uzmite kuru polivitaminskih preparata, jedite praziluk, nar, plodove mora, kelerabu, ribu, kostunjicavo i suvo voce, sveze voce i povrce, kiselomlecne proizvode i sir.

* potrebno je jacanje imunoloskog sistema organizma. Preporucuje se svakodnevna gimnastika i setnja po svezem vazduhu. Takodje se preporucuje plivanje, dzogiranje, kurs okretnih igara... Kod redovnog vezbanja jaca se kicma, kardio - vaskularni, disajni i imunoloski sistem.

* veoma je bitno i vase raspolozenje i pozitivno ramisljanje. Na vase raspolozenje cak 90% sami uticete, a 10% na njega uticu ostali faktori.

* za trudnocu posle vanmatericne se treba posebno pripremiti, ona mora da bude planirana i najbolje je da do nje dodje tek 2 god. nakon vanmatericne.

Da bi doslo do zaceca treba postovati i neka uputstva koja ce vam svakako biti od koristi.

Da bi se odredilo vreme ovulacije, potrebno je meriti bazalnu temperaturu. Uobicajena je 37,1 - 37,3 stepena, a u periodu ovulacije raste za 0,3 - 0,6 stepeni.

Nakon seksualnog odnosa, zena treba da odlezi i to ako je materica u normalnom polozaju - na stomaku sa kolenima privucenim na grudi, a ako je zavaljena - na ledjima. Naredna 2 - 3 dana, zena treba da bude opustena, jer u suprotnom nece doci do oplodnje ili se povecava mogucnost vanmatericne trudnoce.
Domaci.de
preuzeto sa:
http://www.mojabeba.com/sadrzaj.php?id=17&nivo=2&idr=45

Vanmaterična trudnoća


Pod vanmateričnom trudnoćom podrazumevamo usađivanje i razvijanje oplođenog jajašca izvan materice, najčešće u jajovodima, a u vrlo retkim slučajevima negde u donjem trbuhu ili na jajniku.


Pošto ni jedno od ovih mesta ne pruža oplođenom jajašcu sve potrebne uslove za razvijanje, dolazi ranije ili kasnije do prekida trudnoće.

I kod vanmaterične trudnoće žena primeti da joj je izostala menstruacija, što je navodi da veruje kako je u drugom stanju. Katkada oseća i druge znake trudnoće, kao gađenje, jutarnje povraćanje, nesvesticu itd., ali u manjoj meri nego kod pravilne trudnoće. Obično dve do tri nedelje posle izostale menstruacije, katkada i kasnije, dolazi do raznih teškoća koje su jasni i ne sumnjivi znaci da nije bilo pravilne trudnoće i da je došlo do prekida vanmaterične trudnoće.

U tom slučaju žena iznenada oseti jak bol u donjem trbuhu, jako prebledi, često se onesvesti, puls (bilo) joj je slabo i ubrzano, povraća ili je muči na povraćanje. Iz polnih organa nastaje krvarenje, ali ne jako. Međutim, unutrašnje krvarenje, tj. krvarenje u trbušnu šupljinu koje nastaje usled prskanja krvnih sudova u jajovodu, može biti veoma obilno, tako da život žene dolazi u opasnost. Svi opisani znaci nastaju usled naglog i velikog gubitka krvi u trbušnoj šupljini.

Prekid vanmaterične trudnoće može da nastupi i postepenim stezanjem jajovoda. Žena oseća na mahove jače i slabije bolove, pomalo krvari, a znaci trudnoće, koje je eventualno u početku osećala, postepeno se gube. Krvarenje iz polnih organa proteže se duže vreme, isto tako i bolovi, koji katkad postepeno i uminu.

Pomoć u slučaju vanmaterične trudnoće može da pruži samo lekar, i to u bolnici. Zato ženu treba odmah bio dan ili noć preneti u bolnicu, naročito ako su jaki bolovi propraćeni ostalim znacima. Pri tom treba postupati veoma oprezno. Treba je uneti u kola i smestiti da leži, po hladnom vremenu dobro je pokriti i lagano, bez velikog truckanja voziti.

Uzroci trudnoće izvan materice su najčešće razne nepravilnosti na putu kojim oplođeno jajašce treba da prođe do materice. Nedovoljno razvijena, iskrivljena materica ili prirasli jajovodi, sa odebljalom, neravnom sluzokožom, mogu da budu zapreka da oplođeno jaje dođe u matericu. Ove nepravilnosti su najčešće posledice zapaljenja unutrašnjih polnih organa.

Trudnoća izvan materice može da se utvrdi i pre nego što nastupi prekid trudnoće, ili se bar može posumnjati da je u pitanju vanmaterična trudnoća. U tom slučaju žena mora biti stalno pod nadzorom lekara ili ako se sa sigurnošću utvrdi da postoji vanmaterična trudnoća, preduzima operacija pre nego što nastane unutrašnje i spoljnje krvarenje, tj. znaci prekida vanmaterične trudnoće. Na taj način sprečava se veliko unutrašnje krvarenje koje može biti smrtonosno za ženu.

Zbog toga svaka žena koja posle izostanka menstruacije počne da krvari i oseća bolove, ili primećuje da nema ostalih znakova trudnoće, ili su ti znaci slabiji nego kod drgih trudnoća, treba odmah da potraži pomoć od lekara. U ovom slučaju to je jedini način da se spreči velika opasnost koja preti ženi sa vanmateričnom trudnoćom. 

domaci.de

Lijekovi u trudnoći


Lekovi u trudnoci
Prof. dr Milan Jevremovic


Nezeljeni efekti lekova u trudnoci

Ispoljavanje nezeljenog (teratogenog) efekta leka zavisi od perioda trudnoce, vremena kada je primenjen, kolicine (doze) koja je data, duzine primene, kao i genetskih osobina trudnice i ploda i zdravstevnog stanja majke.

Smatra se da ukoliko lek moze da izazove nezeljene (teratogene) efekte, a primenjen je u prve dve do tri nedelje posle zaceca, u najvecem broju slucajeva dolazi do spontanih pobacaja (u medicini poznati "efekat sve ili nista").

Period organogeneze (embiogeneze), tj. prvih 60 dana od zaceca je najkriticnije za nastanak malformacija jer se u ovom periodu stvaraju organi ploda. Za ostecenje centralnog nervnog sistema najkriticniji je period od 15 do 25 dana od zaceca, za srce od 20 do 40 dana, za ekstermitete od 25 do 50 dana. Posto se periodi stvaranja odredjenih organa poklapaju, istovremeno mogu da se jave malformacije i na vise organa. Posle prvog trimestra trudnoce (90 dana), osim genitalnog sistema, zuba i centralnog nervnog sistema, stvaranje organa ploda (organogeneza) je zavrseno.

Nakon tog perioda tzv. "stetni" lekovi vise ne mogu da izazovu malformacije, ali mogu da uticu na funkcionalne poremecaje organa, kao i na zastoj u rastu ploda.

Lekovi se na osnovu stetnih (teratogenih) efekata u trudnoci dele u 3 grupe:

1. Lekovi koji sigurno imaju teratogeni efekat

2. Lekovi sa sumnjivim dejstvom

3. Lekovi koji nemaju teratogeno dejstvo

Da bi u trudnoci lecenje bilo sto racionalnije, najpre treba da se postavi dijagnoza za primenu određenog medikamenta. A ukoliko je tretman potreban, treba koristiti najpoznatije preparate, koji su dugo u upotrebi, i za koje se zna da su bezbedni. Medjutim, i njihova primena treba da bude sto kraca (tj. samo ukoliko je neophodna), uz obaveznu kontrolu stanja trudnice i ploda.

I kada se uzimaju antibiotici, neophodno je da se najpre postavi tacna dijagnoza. Primera radi, povisena telesna temperatura ne sme sama po sebi da bude razlog za njihovu primenu, sto se inace cesto događa. Ukoliko postoji mogucnost, trebalo bi pre primene antibiotika uraditi mikrobioloski pregled (sa identifikacijom uzrocnika oboljenja) i odrediti antibiogram, kako bi se primenio odgovarajuci antibiotik. Oni koji pokazuju toksicne i nezeljene efekte u odnosu na plod (tetraciklin, hloranfenikol, doksiciklin, streptomicin, kanamicin, rifadin) treba iskljuciti iz primene u periodu trudnoce. Sulfonamidi (hemoterapeutska sredstva protiv infekcija) uglavnom nemaju toksicnih efekata na majku, ali mogu izazvati zuticu ploda (zbog nerazvijenosti jetre ploda i nemogucnosti da neutralise njegovo dejstvo).

U trudnoci mogu da se primenjuju lekovi kod kojih nisu otkriveni stetni (teratogeni) efekti na majku i plod (penicilin i grupa antibiotika - cefalosporini (Pentreksil, Longacef, Ampicilin), a tu mozemo sa izvesnom dozom opreza da ubrojimo i Eritromicin.

Mozda ce neko primetiti da nismo naveli vitamine, oligoelemente i enzime koji se takodje kupuju u apoteci kao i ostali lekovi. Medjutim, oni spadaju u tzv. ortomolekularne supstance, tj. predstavljaju materije bez kojih organizam ne moze normalno da funkcionise, i koje se uzimaju normalno redovnom ishranom. Ali, ako nisu u njoj dovoljno prisutne, treba ih uneti u vidu medikamenta, tzv. "lekovitih dodataka ishrani".

Prema savremenim medicinskim shvatanjima na svaki lek treba, ipak, gledati kao moguce teratogen (stetan), pa se zbog toga treba vrlo striktno pridrzavati indikacija i kontraidikacija datih u uputstvu svakog od njih. A lekar koji ih prepisuje ce vrlo pazljivo pratiti trudnocu i stanje majke koja ih koristi, kao i stanje njenog ploda.
Domaci.de
prezueto sa yumama.com

Spisak lijekova štetnih u trudnoći


Lekovi koji sigurno imaju stetan efekat u trudnoći


Carbamazepin (protiv grceva) - malformacije (deformiteti) u predelu lobanje i lica, kardiovaskularne malformacije centralnog nervnog sistema
Cyclophosphamid (citostatik) - malformacije prstiju, oka, rascep nepca
Diethzlstilbestrol (sintetski estrogen) - poremecaj u razvoju vagine i materice, slabija razvijenost testisa, neplodnost
Doxycycline (antibiotik) - obojenost zuba
Ethanol (zloupotreba alkohola) - malformacije (deformiteti) u predelu lobanje i lica, nenormalnosti ekstremiteta i smanjen rast glave
Jodidi (protiv kaslja i infekcija)- fetalna struma (poremecaj u stvaranju stitne zlezde)
Methotrexat (za reumatska oboljenja) - anomalije skeleta, smrt ploda
Testosteron (muski polni hormon) - muskobanjost zenske dece
Tetracyclini (antibiotici) - obojenost zuba
Thalidomid (sedativ za smirenje) - anomalije lica i sluha

Lekovi koji verovatno imaju stetan efekat u trdunoci
Aspirin (blokira stvaranje prostaglandina) - cesce malformacije
Codein (protiv bolova) - razne malformacije
Diazepam, apaurin - anomalije usta, lica i srca
17-B- estradiol (estrogen- zenski polni hormon) - urinarne anomalije
Haloperidol (za umirenje) - nesigurne anomalije
Meclizin (protiv alergijskih reakcija) - anomalije usta i lica
Medroxyprogesteron (hormon)
Domaci.de

Lijekovi u trudnoći


Veoma vazno i nikad dovoljno razjasnjeno pitanje. Vrlo cesto zena i ne znajuci da je trudna konzumira odredjene lekove usled bolova u zubima, glavobolja isl. Nekad ne znajuci kolika je stetnost odredjenih lekova trudnice ih konzumiraju kako bi sprecile neke druge tegobe i bez konsultovanja sa lekarima. Pre nego iskopiram tekst koji sam pronasla na internetu posavetovala bih svaku trudnicu da obavezno pre uzimanje bilo kojeg leka porazgovara sa lekarom, jer kasnije je ne daj Boze kasno za kajanje 


Koje lekove ne sme da koristi trudnica?

U toku trudnoce u organizmu zene nastaju fizioloske promene koje mogu da izmene delovanje nekih lekova i njihovu efikasnost

Ako se koriste u toku trudnoce, pojedini lekovi mogu da ugroze plod, a i trudnicu. Na primer, u toku eliminacije antibiotika iz organizma trudnice, mogu da se jave ozbiljni štetni efekti, pa prema tome treba biti veoma obazriv ukoliko se primenjuju u toku rizicne trudnoce.

U toku trunoce se povecava zapremina i protok krvi u plucima, jetri, bubrezima, sto dovodi do snizenja koncentracije antibiotika u krvnoj plazmi. Zbog toga njihove doze u trudnoci moraju da budu korigovane.

Takodje, vecina antibiotika prolazi posteljicnu barijeru i odlazi u cirkulaciju ploda. Ovaj proces se odvija po principu slobodne difuzije (prosta razmena). Novija ispitivanja su pokazala da se posle primene antibiotika, vec posle kraceg vremena, oni mogu odrediti i u plodovoj vodi, sto znaci da se njihov efekat i tu moze koristiti.

Do sada nije dokazano štetno delovanje penicilina, kao i vecine antibiotika - cefalosporina na majku i njen plod, sto govori da je njihova primena u trudnoci bezbedna (penicilin, longacef, pentreksil, ampicilin).

Medjutim, tetraciklini mogu da izazovu ozbiljne promene na jetri i drugim organima majke, a kod ploda da dovedu do poremecaja u razvoju kostiju ("sivi zubi"). Streptomicin, na primer, izaziva u trudnoci ostecenje slusnog zivca, dovodeci do kasnije gluvoce rodjenog deteta. Hlorafenikol ozbiljno moze da osteti elemente kostane srzi (krvne celije: leukociti, eritrociti), tako da ga treba davati sa izuzetno velikom opreznoscu i uz obavezno laboratorijsko - klinicko pracenje.

Gentamicin (garamicin) je izrazito nefrotoksican, sto znaci da deluje nepovoljno na tkivo bubrega. Medjutim, kod izvesnih infekcija je vrlo efikasan, pa njegovu primenu treba ograniciti najduze na 7 dana, naravno uz izuzetnu lekarsku i laboratorijsku kontrolu.

Eritromicin moze da se upotrebljava u toku trudnoce, najvise do dve nedelje, posebno ako je dokazana infekcija hlamidijama.

Rifadin (rinfamicin) je takodje veoma toksican, i treba ga izbegavati, izuzev kada to nije moguce, npr. kod tuberkuloznih infekcija.
domaci.de
preuzeto sa sajta yumama.com 

nedjelja, 7. listopada 2012.

Kako prilagoditi stan za bebu?


Nakon šestog meseca potrebno je da celu kuću ponovo osmislite i prilagodite potrebama vašeg deteta. Sobica mu sada više nije dovoljna: četvoronoške želi da obiđe svaku prostoriju i da sve dotakne. Primetićete i posebnu naklonost prema svakoj opasnoj stvarčici. Ne preostaje vam ništa drugo nego da vaš stan pretvorite u sigurnu kuću. 


Evo i kako, od prostorije do prostorije.

Kuhinja

Mama je veoma često u kuhinji i zbog toga ovaj prostor predstavlja pravi magnet za bebu koja puzi. Ne zaboravite da je upravo kuhinja najopasnije mesto u kući i budite sigurni da će dete odmah početi sa otvaranjem donjih fioka i kuhinjskih delova. Kako biste bili opušteni napravite novi raspored i sve bezbedne šerpe, varjače, plastične činije i poklopce stavite u donje delove. Kako biste izbegli da pretura po escajgu i dohvati baš najoštriji nož nabavite male dodatke koji služe za blokiranje fioka i ima ih u dečijim radnjama.

Ali iznad svega obratite pažnju dok kuvate:

Pomerite šerpe sa ključalom sadržinom na najudaljenije ringle.
Tiganje držite uvek drškom okrenutom na unutra, kako mališan ne bi imao prilike da ih dograbi i prevrne odozgo.
Izbegavajte da se dete šetka oko vas u trenutku dok koristite rernu, stavljate suđe u mašinu ili koristite bilo koji manji kućni aparat.
Nemojte prenositi kafu ili bilo koju vrelu tečnost dok vam je dete u naručju i ne ostavljajte na dohvat ruke posude sa vrelom tečnošću.
Dobro bi bilo da šporet zaštitite odgovarajućom rešetkom.

Trpezarija

Obratite pažnju na postavljenu trpezu:deca, naročito kada puze ili nesigurno hodaju, mogu da se pridrže za stoljnjak kako ne bi pali. Efekat može da bude tragičan. Sigurnosti radi, postavite sto u poslednjem trenutku, a tanjire stavite dalje od ivice. Jedno od rešenja jeste i da koristite američki tip stoljnjaka koji izgleda kao podmetač za tanjir i stavlja se posebno za svaku osobu.


Dnevni boravak



Nikada ne ostavljajte peglu na dasci jer je dete može povući sa rizikom da se izgori i povredi.Dok vaše dete malo ne poraste držite van njegovog domašaja ukrasne predmete (npr.staklene vaze) kao i sve ostale koji bi mogli da ga povrede ako ih povuče. Ukoliko imate stočiće ili drugi nameštaj sa oštrim ivicama (naročito staklenim) koristite gumenu zaštitu. Obratite pažnju i na sledeće stvari:


Biljke u stanu su uvek izazov za malog istraživača. Poređajte ih na način da ne može da ih prevrne odozgo, a naročito izbegavajte one otrovne ukoliko se dete odvaži da proba ukus lista ili cveta. Najopasnije su : filadendron, hortenzija, azalea, bršljan.
Šibice, upaljače, cigarete i pepeljare sa opušcima ne treba ostavljati svuda naokolo: deca prinose sve ustima a sumporne glave šibica kao i nikotin su izuzetno rizični.
Flaše sa alkoholnim napitcima se moraju držati u zaključanim ormarićima. Samo nekoliko gutljaja konjaka ili nekog drugog alkoholnog napitka mogu imati ozbiljne posledice po dete.
Stereo i televizor predstavljaju privlačne igračke sa kojima dete želi da se zanima „kao što to čine odrasli“: zaštitite ih od njegovih ručica i postavite ih na stabilnu podlogu.
Fioke i ormare zakačite ili zavežite odgovarajućim kaiščićima da dete ne bi moglo priotvaranju i zatvaranju da povredi prste.

Kupatilo

Podignite visoko sredstva za čišćenje, sredstva za sjaj, varikinu i sve druge potencijalne otrove.
Kada je reč o kućnim nesrećama, kupatilo zauzima drugo mesto u kući po broju nezgoda, odmah iza kuhinje. Važno je da ne ostavljate kadu napunjenu vodom: u trenutku nepažnje mališan bi mogao i da upadne unutra. Naštelujte i bojler da ne greje vodu preko 60 stepeni, jer deca brzo nauče da rukuju slavinom, tako ćete da izbegnete da se izgori vrelom vodom.

Lekovi, žileti, makazice i alkohol moraju uvek biti u ormariću i pod ključem.
Kozmetika i bočice parfema supotencijalno toksični. Moraju dakle biti na sigurnom.



Terase, prozori, stepenice

Ove zone je potrebno kontrolisati i adaptirati ukoliko su uslovi takvi da mogu predstavljati opasnost.

Terase . Ukoliko je ograda suviše niska ili je prostor između rešetaka suviše širok treba da budu preobučene sa unutrašnje strane gušćom i dobro pričvršćenom mrežom. Ne zaboravite da dete, u odnosu na odrasle, ima veću glavu nego telo: ukoliko provuče glavu do ramena, težina same glave će ga sa lakoćom povući na dole.
Prozori. Ukoliko postoji prozorska daska do koje se lako stiže, moraćete da zaštitite prozore isto kao i terasu. Moglo bi biti korisno i postaviti sigurnosne lančiće koji sprečavaju otvaranje prozora preko 15-20 cm. Zapamtite, držite podalje od prozorske daske stolice ili drugi nameštaj na koji bi dete moglo da se popenje, ali isto tako ne zaboravite da će ono veoma brzo moći i da ih sam približi željenom mestu.
Vrata sa staklom. Njih treba zaštititi sa unutrašnje strane tankim lepljivim providnim slojem plastike ili mrežice, koja će u slučaju lomljenja stakla zaustaviti opasan pad stakla na sve srane.
Stepenice. Dete nikako ne treba da ide samo uz i niz stepenice. Sprečite ga tako što ćete postaviti ogradicu koja će imati ulogu barijere.

U slučaju da u kući imate životinje

Životinje uopšteno uzev, prihvataju „mladunče čoveka“ i poštuju ga, naročito ako je reč o psu ili mački koji su navikli da žive sa vama. Ali nikad se ne treba preterano pouzdati u njih. Bolje ne ostavljajte dete da puzi u sobi bez vašeg nadzora. U svakom slučaju , čim dete počne da razume, njegove sigurnosti radi, biće dobro da ga naučite sledeće:

da nikada ne vuče bilo psa ili mačku za rep i uši, oni bi ga usled bola mogli ujesti ili ogrebati.
da nikada ne dira životinju dok jede
da nikada ne uznemirava životinju dok se ova odmara ili da je prisiljava na igru
da se nikada ne približava ili dira psa koga ne poznaje ili koga sreće u tuđoj kući ili dvorištu
da mora da se udalji istog trenutka kad pas spusti uši ili nakostreši dlaku: mogao bi da ga ujede.
Izvor:najboljamamanasvetu