nedjelja, 24. ožujka 2013.

Pazite kada kupujete igračke


1. Ne kupujte ”jeftino đubre”. Često je bolje kupiti poznate marke u specijalizovanim prodavnicama. Budite posebno oprezni ako ipak kupujete igračke na pijaci ili na drugim privremenim prodajnim mestima.

 2. Prvo pitajte pa onda kupite. Tražite informacije o igračkama u prodavnici. Tražite uputstva za rukovanje, po mogućstvu u pisanoj formi. Sva upozorenja trebaju biti na srpskom jeziku.



 3. Mekane životinje i lutke trebaju podnositi pranje. Oči, njuške, dugmad i ostale detalje trebaju biti dobro pričvršćeni.

 4. Nemojte kupovati igračke od krhke, lako lomljive plastike. Deci mlađoj od tri godine potrebne su igračke koje su posebno izdržljive. One trebaju da izdrže da ih dete baca, lupa i grize a da se ne polome.

 5. Bacajte tanka plastična pakovanja pre nego što ih dete dohvati. Bacajte takođe i polomljene igračke.

 6. Skinite takođe sve plastične oznake, plastične niti koje drže cedulje sa cenama, kao i drugo. Sitne stvarčice koje mogu otpasti i koje dete može strpati u usta mogu biti opasne.

 7. Budite oprezni sa predmetima u Kinderjajima. Mogu biti opasni ako se zaglave u grlu deteta.

 8. Na zvečkama, cucle-prstenima i drugim igračkama za decu koja još ne sede sama, ne smeju biti nikakvi delovi koji su ispupčeni ili lepljeni i koji se mogu skinuti i zapušiti disajne puteve, ako ih dete strpa u usta.


 9. Uzmite igračku u ruke. Materijal kojim je igračka napunjena obično pucketa ako je opasan (na primer plastične kuglice), ili se oseća kao zrnat. Pitajte prodavača čime je igračka napunjena. Ne sme biti ni loše ušivenih šavova koji se mogu otparati. Probajte sami da ih malo povučete. Na mekanim životinjama slaba tačka je često šav između nogu.

 10. Lopte i druge okrugli predmeti trebaju u najboljem slučaju biti najmanje 5 centimetra u prečniku.

 11. Budite sumnjičavi prema mekanoj plastici koja smrdi. Razlog može biti da igračka sadrži štetne hemikalije.

 12. Krede, drvene bojice, olovke i slično trebaju biti namenski za malu decu. Olovke za odrasle mogu biti opasne ako ih dete posisa ili poliže ili ako crta sa njima na svojoj koži.


 13. Konopci i uzice na igračkama, dečjem krevetcu i dečjim kolicima ne smeju biti duže od 22 centimetra. Ovo važi i za igračke za malu decu na kojima su omče, čvorovi ili nešto drugo što se može pretvoriti u omču oko vrata deteta.

 14. Kada dete počne samo da se uspravlja na ruke i kolena u svom krevetcu, t.j. od prilike kad bude imalo šest meseci, sklonite igračku koja je zategnuta preko celog krevetca. Dešavalo se da su deca visila preko takvih igračaka i da im je pretila opasnost da se uguše.

 15. Pokušajte izbegavati igračke jakog zvuka. Pištolji, mobilni telefoni i piskave životinje mogu oštetiti sluh deteta. Kontaktirajte savetovalište za potrošačka pitanja u svojoj opštini ako imate neka pitanja u vezi igračaka i sigurnosti.

 Autor: Konsumentverket

Prehlada kod beba


Kada je reč o negovanju beba, mnogi roditelji su u nedoumici kako da pravilno održavaju higijenu odojčadi ili postupe u slučaju prehlade.

 Ne bi trebalo da koristite toplomere sa živom, elektronski su sigurniji



Da biste brže stekli samopouzdanje u izvršavanju obaveza oko deteta, pridržavajte se stručnih saveta pedijatra, doc. dr sci. med. Nevenka Raketić, načelnika Pedijatrijske službe u Domu zdravlja “Jedro”, kao i preporuka iz Larusove knjige ”Nega novorođenčeta” koju izdaje “Laguna”.

Davanje leka
 Lekovi u obliku sirupa mogu se dati pipetom, kašičicom sa podeocima ili iz bočice. Bilo kako da se postupa, treba poštovati propisane doze. Određeni lekovi, kada se daju čak i u mnogo manjim dozama nego za odrasle, mogu biti toksični za bebu.

- Pravilan postupak: Stavite dete u polusedeći položaj. Napunite pipetu s podeocima iz bočice sa sirupom, pažljivo uvucite pipetu u bebina usta, najbolje sa bočne strane – ali ne preduboko – i blago pritisnite pipetu. Beba ima refleks sisanja i često odbaci malo tog sadržaja kroz pljuvačku. Nakon primene leka dajte bebi malo vode ili mleka, kako bi bolje progutala lek.

 - Savet lekara: Isti postupak možete primeniti i sa špricom za injekcije. Ukoliko vam pedijatar preporuči pola kafene kašičice leka, vi ćete bebi špricem dati 2,5 ml leka, a ukoliko preporuči celu kafenu kašičicu, to znači da ćete bebi dati 5 ml leka.

Stavljanje kapi u oči
 Konjuktivitis, zapaljenje sluzokože koja oblaže unutrašnjost očnih kapaka i beonjače oka, često se javlja kod novorođenčadi. Lekar će prepisati kapi ili mast za oči koje prema uputstvu treba da primenjujete kod deteta.

 - Pravilan postupak: Pre nego što stavite kapi ili mast, najpre treba očistiti bebine oči komadićem savijene gaze i fiziološkim rastvorom, polazeći od unutrašnjeg ugla oka pored nosa, prema spoljnom uglu oka. Držite bebinu glavu jednom rukom i blago je okrenite na stranu, suprotnu od one u koju ćete staviti kapi. Palcem i kažiprstom razdvojite gornji i donji očni kapak. Kapnite lek u unutrašnji ugao oka, vodeći računa da vrh bočice ili pipete ne dodirne oko.

- Savet lekara: Ukoliko stavljate antibiotsku mast, stavite je na kažiprst prethodno dobro oprane ruke i brzim pokretom, od unutrašnjeg prema spoljašnjem uglu oka, u nivou trepavica gornjeg kapka, nanesite mast na bebino oko. Korisno je povremeno ispirati fiziološki rastvorom i blago masirati suznu žlezdu koja se nalazi u unutrašenjem uglu oka.

Merenje temperature
 Za merenje temperature sasvim će odgovarati elektronski toplomer koji se može nabaviti u svakoj apoteci. Nemojte da koristite toplomere sa živom, koje, uostalom, već zabranjeno prodavati.

 - Pravilan postupak: Očistite toplomer vatom natopljenom u neko sredstvo za dezinfekciju. Uhvatite bebina stopala, podignite joj lagano noge i malo ih povucite napred. Zatim vrlo pažljivo uvucite toplomer u čmar. Čim čujete zvučni signal izvucite toplomer i na displeju proverite kolika je temperatura. Ovaj način merenja se naziva rektalni, a pored toga postoji i aksilarno merenje temperature (pod pazuhom), ređe je merenje temperature u uvu, u ustima i na čelu. Normalna aksilarna temperatura iznosi 37 stepeni, dok je merena rektalno za pola stepena viša i iznosi 37,5 stepeni. Visoka temperatura, koja zahteva primenu lekova za snižavanje temperature, tzv. antipiretika jeste aksilarno izmerenih 38,5, rektalno 39 stepeni.

 - Savet lekara: Povišena temperatura se snižava tako što se beba prvo oslobodi suvišne odeće. Proveriti temperaturu u prostoriji, ne treba da bude viša od 24 do 25 stepeni. Zbog opasnosti od dehidracije, davati što više tečnosti u vidu vode i čajeva, koji ne treba da su topli, nego na sobnoj temperaturi. Jako je važno nekoliko puta u toku dana rashladiti dete tuširanjem mlakom vodom, u trajanju od desetak minuta. Ukoliko je visoka temperatura, naizmenično primenjivati antipiretike i to paracetamol („eferalgan“) i ibuprofen („brufen“) na 6 do 8 sati.

Nega pupka
 Ako pupčani patrljak nije sam otpao ni posle petnaestak dana od rođenja, najbolje je razgovarati s lekarom – a isto tako ako se cedi, ako pocrveni, ako se od pupka oseća neprijatan miris, ili ako se na njemu pojavi bubuljica. Pre nego što primenite bilo kakav tretman obavezno se posavetujte sa pedijatrom. Postupak koji pedijatar može da preduzme je jednostavan i bezbolan za bebu i naziva se lapizacija.

Šta treba da uradite pre davanja leka


Uvek pročitajte uputstvo pre nego što bebi date lek. Takođe proverite rok trajanja i način čuvanja leka. Najsigurnije je da bebi lek dajete uz pomoć šprica jer tako nećete pogrešiti dozu - pola kašičice je 2,5 mililitara.


 Pre nego što ukapate kapi pažljivo pređite preko bebinog oka kompresom natopljenom fiziološkim rastvorom i to polazeći od unutrašnjosti oka prema nosu. Tek tada možete stavite kapi. Vodite računa o roku trajanja kapi.

Blic

Veza bebe s majkom


Postoje četiri tipa bliskosti koje beba tokom prve godine života nauči da oseća prema svojoj mami

Za sve važno u životu bitan je dobar početak. A kada je u pitanju razvoj ljudskog bića, dobar početak u psihološkom smislu znači uspostavljanje kvalitetne veze između mame i bebe. Iako nema ničeg prirodnijeg od skladnog dua koji čine dete i njegova majka, u praksi neretko viđamo i neskladizmeđu njih. Iz nekog razloga dogodi se da mama, i pored sveg truda i ljubavi prema novorođenčetu, ne uspava da izađe u susret njegovim potrebama ili neadekvatno prepoznaje signale koje joj ono šalje.



Pri tome se ne misli na zadovoljavanje detetovih potreba za hranjenjem, snom ili presvlačenjem, već na kvalitet emocionalne veze koju majka uspostavlja sa svojim detetom. Naime, postoje 4 tipa bliskosti koje beba, tokom prve godine života, nauči da oseća prema svojoj mami, a to su:

 * Sigurni - U ovom obliku veze novorođenče doživljava mamu kao sigurnu bazu koja pruža ljubav i naklonost u svakom trenutku: prilikom nege, igre, maženja, masiranja... To su mame koje rado pevaju i pričaju svojoj deci i često sa njima imaju kontakt licem u lice. Zahvaljujući čvrstoj i sigurnoj vezi koju imaju sa takvom mamom, deca veruju u svoje sposobnosti, što im omogućava da uspešno obavljaju i sve naredne razvojne zadatke koji se pred njih postavljaju. U slučaju kada se odvajaju od mame, sigurno vezana deca ispoljavaju tugu, ali su u stanju i da se relativno brzo uteše, a po povratku mame iskazuju radost.

 * Izbegavajući - To je onaj oblik vezanosti u kome majka, bilo psihološki bilo fizički, ne zadovoljava bebinu potrebu za bliskoću. Tim mamama je teško da uspostave, a pogotovo da održe, kontakt licem u lice, naročito kada dete to želi. One mogu biti vrlo savesne u nezi svog deteta, često se igrati sa njim i biti pune emocija kada pričaju o svojim bebama. Međutim, ukoliko im se dete približi i traži prisniji kontakt – one to nisu u stanju da izdrže - brzo ustaju da bi ga skinule sa krila, prerano prekidaju zagrljaj i sl... Prilikom odvajanja, njihova deca ne plaču i ne bune se, a prilikom ponovnog susreta ih ignorišu. Takođe, deca sa ovakvim iskustvima nisu oprezna u kontaktu sa stranim osobama, pate kada ostanu sama, a u odnosima sa vršnjacima teže se uklapaju.

 * Anksiozni - Ova vrsta povezanosti bebe sa majkom nastaje kao posledica situacije u kojoj je mama ponekad dostupna detetu i uspešno odgovara na njegove potrebe, a ponekad to ne čini. Vremenom, dete nauči da je mama nestabilna i nepouzdana osoba u smislu oslonca. Zato anksiozno vezana deca postaju nesigurna i plašljiva, a njihovo samopouzdanje, samopoštovanje i motivacija za istraživanjem okoline zavise od toga koliko im majka to odobrava. Može se reći da takva deca razvijaju zavisnost od mame i njenih stavova, a slično se postavljaju i prema ostalim odraslim osobama iz svog okruženja. U prilikama kada se odvajaju od mame ovi mališani izražavaju snažan protest i jako ih je teško utešiti, a pri ponovnom kontaktu sa njom naizmenično ispoljavaju privrženost i ljutnju. Ovakve situacije naročito su uočljive u nekim primerima veoma teških adaptacija deteta na kolektiv i zahtevaju stručnu pomoć.

 * Dezorganizovani - Na sreću redak oblik veze u kojoj je majka ekstremno nedosledna u ispunjavanju detetovih potreba i pri tom nema nikakvu strategiju na koju bi dete bar povremeno moglo da računa. Takva majka je istovremeno izvor utehe i straha za svoje dete, pa slično ponašanje možemo videti i kod njihove dece – teškoće u koncentraciji, nepoštovanje pravila i sl.
Kao što se može videti, jedino “sigurni” oblik vezanosti pruža detetu adekvatan materijal za izgradnju zdrave ličnosti. Potrudite se da ga formirate, jer od toga koliko ćete u tome uspeti u velikoj meri zavisi kakve će partnerske i prijateljske odnose razvijati vaše dete, ali i to kakav će roditelj jednog dana ono biti svojoj deci.

serbianforum

Razgovor s bebom


Godišnje se kod 250.000 mališana otkrije neki vid govorno-jezičkog poremećaja koji zahteva hitan tretman, upozoravaju stručnjaci. Roditelji treba da znaju da svaki period u razvoju bebe ostavlja duboke tragove budućeg ponašanja.


 Muke sa rečima, otežano izgovaranje suglasnika "s", "z", "š", "ž", "č" i "ć", uporno ćutanje... Sve to mori današnje klince i klinceze. Istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora potvrđuju da oko 63 odsto dece predškolskog uzrasta u Srbiji ima nerazvijen govor, a ogroman procenat njih do četvrte godine uopšte ne progovara. Oko 33 procenta od ukupnog broja mališana iz predškolskih ustanova Beograda su logopate. Taj podatak odnosi se na klince uzrasta od tri do šest i po godina jer, kaže Ljiljana Jovčić, sekretarka za dečju zaštitu, deca do tri godine imaju pravo da malo "brkaju" reči i slova, odnosno kasne u pravilnom izgovoru, piše "Politika".

 Godišnje se kod 250.000 mališana otkrije neki vid govorno-jezičkog poremećaja koji zahteva hitan tretman, jer ono što se uradi do sedme godine veoma je važno za njegov dalji razvoj, uveravaju stručnjaci.
 "Za svaki verbalni problem postoji rešenje, jer 98 odsto dece koje prolazi kroz institut uspeva da razvije govor do normalnih granica i uključi se u redovne školske programe. Dnevno na tretmanu bude od 250 do 300 najmlađih. Najveći problem je nerazvijen govor do treće godine, a među mališanima ima i onih sa autističnim modelom ponašanja. Nije tačno da dečaci kasnije progovaraju, ali kada su u pitanju poremećaji u ponašanju sa autističnim elementima, onda oni ipak prednjače. Tretmani se plaćaju, osim ako dete ima uput lekarske komisije", kaže za "Politiku" dr Mirjana Sovilj, direktorka Instituta.

 Mišljenja stručnjaka su, ipak, podeljena po pitanju prevencije. Da li roditelji treba da čekaju početak prvih muka sa izgovaranjem reči, ili dete moraju da odvode na redovne preglede?

 Radica Tasić, defektolog-logoped u vrtiću "Šećerko", smatra da ne postoji jasno određen uzrast deteta u kome treba uključiti logopeda.
 "Preporučljivo je preventivno odvesti dete kod stručnjaka, pogotovo mališane sa cerebralnom paralizom. Ako tegobe u govoru iskrsnu u prvoj godini, ne treba čekati da klinci malo odrastu. Nekada se na osnovu zdravstvenog kartona roditelja moglo saznati da li će dete pre nego što progovori, na osnovu genetskih predispozicija, otežano izgovarati glasove, mucati...", kaže za "Politiku" Radica Tasić, koja je uvela i trijažni logopedski karton za svako dete. On nalikuje zdravstvenom, a stručnjaci imaju jasan uvid u pojavu i razvoj govornih nepravilnosti kod deteta i to prate od dolaska u vrtić do škole. Ovaj način rada odnedavno se primenjuje u prestoničkim obdaništima jer su u svih 16 predškolskih ustanova zaposleni logopedi. Donedavno ih je bilo samo u pet beogradskih vrtića, a sada sa klincima radi 45 logopeda i defektologa.

 Na razvoj pravilnog govora utiče i odnos starijih prema deci koji im od malih nogu tepaju, pa tako klinci upijaju nepravilan izgovor koji je nekada teško iskoreniti. Tepanje je razvojna faza koju treba prekinuti čim dete progovori, ističu stručnjaci.

 Roditelji treba da znaju da svaki period u razvoju bebe ostavlja duboke tragove budućeg ponašanja.

 I dok se u svetu više od 40 godina primenjuje metoda prenatalnog vaspitanja i obrazovanja, u Institutu za eksperimentalnu fonetiku ona se koristi od 1993. godine.
 "Verbalni razvoj dece onih roditelja koji su prošli kroz naš program prenatalnog vaspitavanja, izrazito je brži, pokazala su istraživanja. Ta deca u 35 odsto slučajeva brže napreduju u govoru nego nestimulisani mališani, imaju bolje razvijenu motoriku, telesno su krupniji i duži. U 82 odsto slučajeva njihovo je rasuđivanje bolje, a inteligencija je za 52 procenta bolja u odnosu na ostale i ostaje trajna", nabraja dr Sovilj, podvlačeći da prava prevencija ljudskog razvoja počiva na komunikaciji majke i deteta, od trena kada ona postaje svesna trudnoće.

 Trudnica bi u sedmom mesecu u porodilištu trebalo da uradi prenatalni pregled bebe, a po rođenju deteta i otoakustičku emisiju (AEO). Ako na ovim pregledima sve bude kako treba, već u 6. mesecu dete treba odvesti na preventivni pregled kod pedijatra i logopeda u lokalnom domu zdravlja.

 Ako beba ipak nije prošla AEO, posle prvog meseca treba je odvesti na audiološku obradu kod pedijatra. I roditelj i dete moraju da se uključe u logopedski tretman. Majka se obučava za rad u kućnim uslovima, a terapeut jednom sedmično radi sa bebom u ambulanti. Kada bi svako dete prošlo ove preglede, smatra dr Mirjana Sovilj, verbalni poremećaji bili bi umanjeni za čak 50 odsto.

Izvor: MONDO
:first_move:

Kako njegovati blizance?


Samo je jedan osećaj «čudniji» od onoga kada saznate da čekate bebu: ako vam doktor saopšti da čekate dve ili, možda, više njih.
Osećaj sreće, pomešan sa panikom, uskoro će smeniti briga da li će sve proteći kako treba. Naime, blizanačka, a naročito višestruka trudnoća je, na izvestan način, rizična i za majku i za bebe. U ljudskoj vrsti, blizanci se neuporedivo češće rađaju nego trojke i četvorke, a veći broj plodova, koji je uglavnom posledica veštačkog začeća, retko preživi.



 Blizanci mogu da budu jednojajčani (poreklom iz jedne jajne ćelije) i dvojajčani (svaki potiče iz posebne jajne ćelije). Ovi poslednji se u nekim porodicama češće rađaju, čak i kod istih roditelja. Jednojajni blizanci su uvek istog pola i teško ih je razlikovati, dok dvojajčani mogu da budu istog ili različitog pola i da se međusobno toliko razlikuju da se uopšte ne bi reklo da su braća i sestre.

Više carskih rezova
 Uprkos češćoj i intenzivnijoj kontroli u toku trudnoće, blizanci neretko dolaze na svet pre vremena, sa svim problemima vezanim za nedonesenost. Takođe, kod njih su češća neka patološka stanja (problemi sa disanjem, porođajne povrede i drugo). Sam porođaj blizanaca je delikatan, sa povećanim rizikom od perinatalne asfiksije (nedostatak kiseonika u mozgu novorođenčeta), pa mora da ga vodi iskusan akušer. Naročito ako odluči da ga završava prirodnim putem. Ima, međutim, situacija kada je skoro neophodno da se porođaj završi carskim rezom (na primer, ako prva beba prednjači karlicom a druga glavom, ako ima više od dve bebe, itd.). Učestalost carskog reza je, stoga, znatno veća kod blizanačkih trudnoća. Pa, i ako sve ide kako treba, drugom blizancu je teže, jer za njega stres porođaja traje duže, pa je često na rođenju manje vitalan od prvog. Desi se da je jedan blizanac mnogo manji od drugog (diskordantni blizanci), i on nosi određene rizike, kao i sva deca rođena mala za datum trudnoće.

Prinuđeni da sve dele
 Dakle, blizanci su od samog začeća prinuđeni da sve dele - što se, naravno, nastavlja i nakon rođenja. To treba imati na umu kada počnu da traže istu stvar u isto vreme. Za negu dve bebe su neophodna dva para ruku, posebno ako u porodici ima još dece kojima, takođe, treba posvetiti pažnju. Zato se treba na vreme pripremiti. Najvažnija je dobra organizacija. Baš iz razloga što obično ugledaju svet malo ranije, priprema treba da počne dovoljno rano. Sve što je potrebno, treba da čeka spremno, jer posle iznenadnog prevremenog porođaja možda neće biti vremena. Na odeljenju za porodilje ćete imati pomoć. Možda vam neće obe bebe donositi na podoj istovremeno. Ali, kada dođete kući, nastaje panika. Mada nema bitne razlike u nezi i ishrani blizanaca u odnosu na ostalu novorođenčad, nekoliko saveta kako da lakše «preživite» njihove prve mesece - neće biti na odmet.

 Iako u početku mogu da budu smeštene u isti krevetac, svaka beba - najdalje nakon dva meseca, trebalo bi da ima svoj krevet. Naravno, potrebno je dvostruko više presvlaka i pribora.

Ishrana
 Idealno je da obe bebe sisaju. Uvežbajte istovremeni podoj oba novorođenčeta, radi uštede vremena. Bebe postavite po jednu na svaku dojku istovremeno: ili na jastuke u ragbi pozama, tako da su im nožice iza vas, ili tako da su im tela ukrštena ispred vas. Pri svakom podoju, menjajte stranu - da ne bi jedna beba dobijala uvek bolju dojku (ako su nejednake bradavice), i da se jedna dojka ne bi nedovoljno praznila (ako sitnija beba slabije vuče). Može se desiti da u jednom trenutku ne bude dovoljno mleka za obe bebe, koje bi trebalo isključivo da sisaju do navršenih šest meseci života, ili duže - ako su prevremeno rođene. Tada je neophodna dohrana adaptiranom mlečnom formulom. Dohranu flašicom je praktičnije primenjivati neizmenično: na primer, jedan obrok - jedna beba sisa, a druga dobija formulu, a sledeći obrnuto, i tako naizmenično. Imajte na umu visoku cenu hrane za bebe u našim uslovima, pa nastojte da dojenje traje što duže. Kod prevremeno rođenih beba, koje i po više meseci nakon rođenja provode u bolnici, pravi je podvig održati sopstveno mleko, ali je baš njima ono najpotrebnije. Ako se, ipak, hrane pomoću flašice, od velike pomoći je sterilizator za flašice, kao i termostat u kome se voda unapred podešava na određenu temperaturu... pa je flašica, čim beba zaplače, odmah spremna za pripremu obroka. Ako jedna beba spava dok druga jede, najbolje je i nju probuditi i nahraniti, kako bi se navikla na isti ritam hranjenja. U protivnom, nećete izdržati od umora više od nekoliko dana. Kada nemate pomoć, oslonite se na opremu (na primer, jednu bebu držite u naručju, a drugu hranite u ležaljci. Naravno, kada uzrast to dozvoli).

Kupanje
 Lepo bi bilo da se bebe kupaju svakodnevno, ali to nije apsolutno neophodno. Ako nemate pomoć, možete jednog dana da kupate jednu, narednog dana drugu. U međuvremenu ih brišite vlažnim maramicama ili mokrim pelenama. Kada budu mogle samostalno da sede, možete da ih istovremeno kupate u kadici. Ovo je veoma zabavno za njih, ali ako žurite, brže ćete završiti posao ako kupate jednu po jednu.


Vreme za odmor
 Ukoliko se radi o prvoj deci u porodici, neiskusnim roditeljima je pomoć neophodna od samog početka.
 Važno je da sebi obezbedite vreme za odmor. Idealno bi bilo da spavate kada spavaju i bebe, a sve druge poslove u kući da obavlja neko drugi. Imućnije porodice mogu sebi da priušte bebisiterku, pa čak i dve, dok se većina oslanja na «baka-servis». Tate, bez obzira što svakodnevno idu na posao, moraju da se pripreme za period povećanih napora, u kome neće biti vremena za opuštanje, ali će zato biti vrlo zabavno. Napravite trijažu (racionalizaciju i prioritet) kućnih poslova. Ne mora baš sve da se uradi, uradite samo ono što je neophodno. Ako ne uspete svaki put da skuvate ručak, možda biste nekad mogli da pojedete i nešto «gotovo», recimo iz prodavnica koje prodaju kuvana jela. Naviknite se na nered u kući i oslobodite se griže savesti kada dođu gosti (a njih će biti više nego ikada), što «nemaju gde da sednu». Ako su vam pravi prijatelji, ponudiće se da pomognu. Zapisujte važne podatke (na primer, ko je poslednji jeo na flašicu, ko se poslednji kupao, i slično), jer ćete to sigurno zaboraviti.

Olakšavajuće okolnosti
 Ali, kao što je napor dvostruk, dvostruka je i sreća koju donose dva deteta odjednom. Mališani će vrlo brzo da vam nadoknade sve neprospavane noći - svojim osmesima, prvim rečima i koracima. Postoji i jedna olakšavajuća okolnost: blizanci su jedno drugom najbolje društvo, od malena se uzajamno zabavljaju, i sa tog aspekta su «lakši za održavanje» od zahtevnih jedinaca. Međutim, oni su dve različite ličnosti, od kojih jedna može da bude izrazito dominantna. Savremena tehnologija, koja je omogućila snimanje blizanaca u maminom stomaku, pokazala je interesantne činjenice: oni se zabavljaju, ali i guraju još pre rođenja. Čak se dešava da dominantni blizanac stalno ćuška onog drugog, koji mu nikada ne vraća, već se sklupčava u svom ćošku. Ovakvo ponašanje se nastavlja i po rođenju. Roditelji, kao i svi ostali koji brinu o deci, ne smeju da padnu u klopku da više pažnje posvećuju nametljivijem detetu, koje uvek prvo i grlatije plače ili nešto traži. Kasnije u životu, kada se pokažu sklonosti, kod svakog deteta treba forsirati ono za šta ima smisla, kako bi se formiralo kao uspešna i zadovoljna ličnost.

Nikada sami sa bebama
Roditelji koji već imaju blizance, daće vam jedan vredan savet: trudite se da nikada ne ostajete sami sa dve bebe (osim na kratko), jer dolazi do «raspada sistema».

serbianforum

Blizanci


Dok je u porodilištu, žena koji rodi blizance uglavnom najviše brine o tome kako je prošao porođaj, da li je sa bebama sve u redu, koliko su napredovale, i da li su ih pregledali specijalisti koji prate razvoj blizanaca. Međutim, veoma je važno da u Savetovalištu dobije neophodna uputstva o daljim kontrolama, i da joj se na vreme ukaže na sve ono što prati bebe blizance, jer su oni stvarno posebni. A zbog duplih pelena, podoja i obaveza, roditelji mogu nešto da previde. Da ne bi došlo do propusta, potražili smo mišljenje i savet pedijatra dr Verke Obućine iz Doma zdravlja "Mladenovac".


Prisutni rizici
 Postoji nekoliko osobenosti vezanih za blizanačku trudnoću, pa sve majke koje ih očekuju treba dobro da se informišu, jer su zamke koje nosi takva trudnoća brojne. Prvo, treba reći da se oko dva odsto svih porođaja posle 20. nedelje trudnoće završava rađanjem blizanaca, a u 12-20 odsto slučajeva - blizanačka trudnoća se dijagnostikuje tek na početku porođaja. Interesantno je da se verovatnoća rađanja blizanaca povećava sa starošću majke (između 35 i 39 godina), sa dejstvom hormona datih u terapijske svrhe, socijalnim statusom, telesnom visinom majke... A ono na šta stručnjaci upozoravaju poslednjih godina jeste i podatak da verovatnoća rađanja blizanaca opada sa pothranjenošću majke.
 Jedan od najznačajnijih faktora odgovornih za moguće komplikacije jeste prematuritet, tj. činjenica da se blizanačke trudnoće završavaju prevremenim porođajem (pre 37. nedelje trudnoće). Samim tim, logično je da su takve bebe uglavnom nezrele, jer na svet dolaze pre nego što je njihov organizam dovoljno spreman da prihvati uslove spoljašnje sredine.

Po čemu se razlikuju
 Telesna težina blizanaca je najčešće manja od uobičajene telesne težine beba jednostruke trudnoće za odgovarajuću dob. Blizanci rastu uobičajenom brzinom do tridesete, odnosno 34. nedelje trudnoće, kada njihova zajednička težina dostiže oko četiri kilograma. Posle toga je rast usporen, i rađaju se sa manjom težinom nego što bi bila u tom periodu težina bebe koja nije blizanac.
 Postoji i pojava koja se naziva "feto-fetalna transfuzija". U tom slučaju, krvni sudovi blizanaca budu tako povezani da jedan od njih koristi takav način cirkulacije i ima "bolju" krvnu sliku na rođenju, dok drugi ostaje anemičan.
 Još nešto, kod blizanca koji se rađa drugi po redu postoji dva do četiri puta veći rizik za pojavu otežanog disanja - zbog nezrelosti pluća, i stresa koji se javlja u tih par minuta razlike.
 Bez obzira na sav rizik koji trudnoća nosi, najčešće uz stručan nadzor akušera i ostalog osoblja u porodilištu - blizanci se rađaju po planu i bez velikih komplikacija. Oni se razlikuju u telesnoj težini, ali to ne znači da lakši blizanac neće na kraju prve godine biti napredniji od onog koji je bio teži na rođenju.
 Obzirom na prevremenost rađanja blizanaca, u prvim mesecima postoji zaostajanje u razvoju, koje se do kraja prvih 12-18 meseci života spontano povlači. U prvom mesecu života, tj. neonatalnom periodu, veoma je važno da lekar utvrdi neke promene koje mogu biti opomena da je potrebno da se, osim pedijatra, u praćenje rasta uključe (najčešće) neurolog i fizijatar. Te promene su često rezultat majčinih problema (infektivne boleti, dijabetes, mokraćne infekcije. . .), ili samog ploda.
 Često se dešava da je kod blizanaca na rođenju potrebno primeniti oksigenoterapiju, tj. terapiju kiseonikom. Takva terapija može u pojedinim situacijama da dovede do oštećenja vida, pa je potreban oftalmološki pregled u periodu od šest do osam nedelja starosti.

Neophodna je pomoć i podrška
 Vakcinaciju prevremeno rođenih beba ne treba odlagati. Naprotiv, toj deci je potrebnije da budu zaštićena od pojedinih bolesti, jer je njihova odbrambena moć manja nego kod beba rođenih u terminu.
 Posebna odlika razvoja nedonoščadi je da su ona na rođenju hipotonična, tj. mlitavija nego što su bebe rođene u terminu. U vreme porođajnog termina, te bebe su najpre u hipertonusu - i to više gornjih ekstremiteta, da bi do četvrtog meseca od termina porođaja tonus bio izjednačen.
 Rođenje blizanaca predstavlja za mamu novu okolnost za koju ona, ma koliko se pripremala, nikada nije dovoljno spremna. Pored fizičkih obaveza koje su u ovim situacijama duplirane, potrebno je da mama razvije bliskost i pokaže nežnost svojim bebama. Sve ono što jedna beba očekuje od mame: kupanje, presvlačenje, hranjenje, nega, nežnost, tepanje, maženje... to u ovoj situaciji treba udvostručiti. Naravno da je takvoj mami neophodna pomoć supruga, jer ne može sve sama da obavi. Očevo prisustvo je tada podjednako važno kao i majčino, a ujedno je i prilika da se otac pripremi za situacije kada će možda morati na par sati da ostane sam sa bebama.

Kao i kod ostale dece
 Prohtevi blizanaca su isti kao i kod svih beba. Hranjenje, presvlačenje i održavanje opšte higijene su osnovni preduslovi da se bebe osećaju udobno i zadovoljno, a ne odbačeno i nelagodno. Svoje nezadovoljstvo izražavaju plačem, odbijanjem obroka, poremećajem sna, što za majku predstavlja upozorenje da treba da se javi pedijatru, koji će pregledom utvrditi zašto se bebe tako ponašaju.
 Zbog male težine na rođenju i nezrelosti, blizanci moraju češće da budu ponuđeni dojenjem, odnosno obrokom adaptiranog mleka, ukoliko ne sisaju. Dešava se da bljuckaju posle obroka, što ne predstavlja ništa neuobičajeno za zdravu bebu. Najčešće je u pitanju halapljivost bebe koja se naguta vazduha, i kada taj mehur krene iz želuca, on podigne i hranu koja se iznad njega nalazi. Bebu pritom treba okrenuti na bok, nakon toga presvući, i očistiti kožu od neželjenog sadržaja.

Jednojajčani i dvojajčani blizanci
 Osnovne činjenice vezane za blizance govore da su blizanci različitog pola uvek dvojajčani, a jednojajčani blizanci su uvek istog pola. Učestalost jednojajčanih blizanaca je upadljivo kostantna i iznosi 3-5 na 1000 trudnoća, dok učestalost dvojajčanih blizanaca varira od 4-50 na 1000 trudnoća. Smatra se da je rađanje jednojajčanih blizanaca slučajan fenomen, a dvojajčanih - rezultat većeg broja ovulacija, i da pokazuje familijarnu tendenciju.

Imate privilegiju
 Mada vam se čini da bebe nikada neće da porastu, i da ćete stalno biti u začaranom krugu duplih pelena, flašica, benkica, i svega što prati najmlađe blizance - nije tako. Period prve godine njihovog života i, kasnije, prohodavanja je stvarno težak. Morate duplo da pazite, "krivite leđa", opominjete i brinete. Ali, i to će proći, a onda dolazi veliko olakšanje i uživanje. Vi ipak odgajate dva deteta istovremeno. Ako odlučite da više ne rađate, nećete opet imati buđenja noću, prepovijanja, plač, brigu i zbunjenost oko beba - kojima je potrebna velika pažnja, bez obzira da li vi to možete da izdržite. Pokušajte sebi da olakšate, potražite pomoć najbližih. Neka vam se nađu uvek kada su slobodni. Vi imate nešto što je dragocena retkost, koju treba dobro čuvati, i na blizance treba tako gledati.

Kako zabaviti bebu?


U prvim danima bebinog života se sve vrti oko spavanja, hrane i presvlačenja pelena.
 Ali ubrzo beba ostaje duže budna; dojenje i presvlačenje prelaze u rutinu i roditelji se pitaju šta da rade sa djetetom, kako da ga zabave da mu ne bude dosadno.Na početku života, bebi je najvažniji tjelesni kontakt. Igra je za njih vrijeme provedeno sa majkom (ili ocem), dodiri, slušanje glasa, smijeha.


 Bebe vole imati tjelesni kontakt sa roditeljima, jer im to daje osjećaj sigurnosti, zaštićenosti i ljubavi.

 Zbog toga se prvi znakovi igranja bebe vide upravo u kontatku.
 Kada vam beba za vrijeme kupanja pruži ruku ili kada za vrijeme presvlačenja uzima pelenu, ona se u stvari igra.

 Bebe su fascinirane kada čuju zvukove ili vide svjetlucanje. One tako uče kako funkcioniše svijet oko njih i istovremeno se zabavljaju.

 Bebama je više nego interesantno posmatrati okolinu. Ako im je njihova soba šarena, puna detalja ili ako im pokazujete različite detalje, bebe su zadovoljne.

 Ali, nemojte pretjerivati, jer previše detalja može da ih optereti i unervozi, jer sve to moraju i preraditi.

 Ukoliko primjetite da se beba počela komešati, da je nemirna ili da će uskoro zaspati, to je znak da joj je dosta i da treba pauzu.

 Tako je u prvim mjesecima tempo sa bebom puno sporiji nego što su roditelji navikli.
 Potreba za komunikaciju je kod odraslih puno veća nego kod beba.
 Majka se mora na ovo navići i biti svjesna da će joj sa bebom nekada biti i dosadno.

 Potrebno je i biti svjestan da se djetetu ne treba previše planirati i pružati mu previše aktivnosti.
 Kursevi za bebe, kao na primjer plivanje, su jako dobri i lijepi, ali nisu neophodni.
 I nemojte zaboraviti da dijete opterećavate kada ima previše doživljaja, koje ova senzibilna bića prvo moraju preraditi.

 Bebe vole prije svega male stvari. Na primjer kada pokušavaju da uhvate majčine prste, vježbaju svoju koordinaciju. Kada gledaju i diraju svoje prstiće, upoznavaju se sa svojim tijelom.

 Djeca se igraju sama od sebe, nije im potreban nikakav program, kurs ili pomoć.
 To znači da su bebe sretne i zadovoljne kada su sa roditeljima koji im daju osjećaj sigurnosti pričanjem, pjevanjem, nošenjem.

 Sa tri, četiri mjeseca, bebe interesuje sve što proizvodi zvuke.
 Tada su sve zvečke, knjige od platna i mali instrumenti najinteresantniji.

 Majke bi se trebale opustiti i uživati, jer će i bebi tada biti dobro.
 Da majci ne bi bilo dosadno 24 sata provoditi samo sa djetetom, preporučuje se povremeno ostavljanje djeteta ocu ili drugoj osobi od povjerenja, kada će majka uraditi nešto za sebe, vidjeti se sa prijateljicama, otići frizeru ili slično.
 Ako nemate kome ostaviti bebu, povedite je sa sobom.

 Bebi je na kraju svejedno da li spava u svom krevetiću kod kuće ili u kolicima. Sve dok je majka zadovoljna, zadovoljno je i dijete.

Izvor: zdravlje.at

Kako preživjeti prve dane majčinstva?


Malo koja žena želi da se podseti psihičke uznemirenosti uzrokovane bujanjem hormona, neispavanosti zbog dojenja bebe na svaka dva sata i neprekidnog bebinog plača.
 Prošlo je devet dugih meseci čekanja i majka je konačno prvi put dobila u ruke svoje novorođenče. Ponosna, kamerom na mobilnom telefonu pravi prvu fotografiju i šalje je suprugu, bakama, dekama, kumovima...



 Nove tate počinju višednevnu proslavu ovog radosnog događaja sa rođacima i prijateljima. Iz kuće, gde se nazdravljalo „domaćom”, prelazi se u kafanu, gde se produžava sa „još po jednom turom” sve dok su u stanju da stoje na nogama. Bake i deke naširoko raspravljaju sa komšijama kako beba ima nos na tog i tog s očeve ili majčine strane, uši na onog, čelo na onu... Vade iz kesa opremu za bebu koja se tih dana kupuje u žurbi, savetuju se treba li još šta i da li je to što je već nabavljeno u redu. Žure da sve kupe dok je prinova još u porodilištu. Jer, ne valja ništa kupovati ranije, „da se ne urekne”...


 Za to vreme majke sa suzama u očima istiskuju nadošlo mleko iz bolnih i tvrdih dojki. Babinje su počele. Tih najgorih, prvih šest nedelja je, čini se, ženska tabu tema. U narodu se taj period zove babinje jer se majka tih 40 dana oseća kao – baba. Naše bake tokom tih šest nedelja nisu primale posete, niti su izlazile sa bebama.


 Malo koja žena želi da se podseti psihičke napetosti uzrokovane bujanjem hormona, neispavanosti zbog dojenja bebe na svakih sat i po, dva, mučnog izmuzavanja mleka pre i posle podoja. Dok kao omamljena hoda po kući, očajno pokušavajući da shvati „zašto, pobogu, ta beba ponovo plače”, mlada majka je neretko i sama na ivici suza. A uzavreli hormoni u njoj bude želju da pobegne od kuće ili se sklupča u krevetić pored svog novorođenčeta i počne zajedno sa njim da vrišti u nadi da će ta mora prestati.


 Tokom prvih četrdesetak dana majka nema vremena ni za sebe, ni za kuću, ni za muža. Ukoliko se ne istušira ujutru dok joj je muž još kod kuće, teško da će tokom dana stići. Ručak vrlo često završi u kanti za đubre, jer zagori dok ona doji ili presvlači novorođenče.
 Nestrpljivi gosti navraćaju u posetu i dive se „savršenoj bebi”, a majka se u sebi potajno pita da li je skrenula s uma, jer njoj ta nežna, slatka, ružičasta prinova uopšte nije toliko divna – ne prestaje da plače, malo spava, ne smeje se... Ta nemogućnost da mlada majka drži situaciju pod kontrolom i osećaj da joj beba nije bliska u nekim slučajevima mogu da dovedu i do depresije. Ali, i tada je najčešće dovoljno nekoliko razgovora sa psihologom, pa da se stvari srede.


 Ipak, ima i porodilja koje lakše podnose prve dane majčinstva. Sa dolaskom mleka, kod njih se bude i majčinski instinkti i one u roku od nedelju-dve već počinju da razlikuju bebin plač i prepoznaju šta novorođenče traži – promenu pelene, podoj, ili utehu, jer ga muče grčevi. Ove žene spadaju u tzv. srećnu grupu koja od prvog dana uživa u svojoj bebi. Osećaj neispavanosti zamenjuje zadovoljstvo bebinog prvog osmeha, a brigu oko ne baš manekenske figure potiskuje saznanje da je svom detetu najlepša i najbolja. Da ne bi baš sve bilo idealno i da bi i one osetile bar deo muka koje babinje donose, „srećne majke” se neretko suočavaju sa nepoverenjem okoline kako kod njih baš sve može da ide tako lako. Zbog toga svakodnevno „gutaju” savete kao što su: „Nemoj to i to”, prekore: „Zašto si” ili „Zašto nisi”, predloge: „Bilo bi bolje”... Strpljenje i smisao za humor su jedini način da se sve to prebrodi. I, naravno, nada da će sve to prestati kad beba poraste. Jer, „od velikog stomaka trudnice poglede okoline može više da privuče samo beba”, napisale su autorke knjige „Šta da očekujete dok čekate bebu”.


 Nije jasno zbog čega je nepisano pravilo da svaka trudnica mora da sluša priče i prisećanja žena koje su kroz to već prošle. Da bi sve bilo još gore, svaki put kad se prisećaju tog doba, žene svoje patnje preuveličavaju do najneverovatnijih razmera. Valjda da budu u skladu sa rastom stomaka buduće majke. Zbog toga nije čudno što neki poistovećuju ženske priče o trudnoći sa muškim o služenju vojnog roka. Razlika je samo u tome što muškarci uvek i svuda pričaju o dogodovštinama iz vojske, dok se žene prisete svoje trudnoće tek kad ugledaju zaobljen stomak druge žene.


 Posle porođaja pogledi se okreću u pravcu bebe i u novoj majci počinje da se budi nada da je prošlo vreme priča i prisećanja. Međutim, jedan pogled na bucmastu bebicu i čak i slučajni prolaznici znalački i iskusno dobacuju savete i kritike majci. U roku od pet minuta mlada majka dobija bar dva saveta, i to potpuno suprotna. Preostaje joj samo da sebi obeća da to kroz šta prolazi neće zaboraviti i da bar ona neće biti takva kad sutra na ulici sretne neku novu trudnicu.




 Izvor: politika

Šta beba pokušava da vam kaže?


Zašto pobesne za samo nekoliko sekundi, čemu se smeše od uha do uha i zašto počnu da plaču odmah nakon toga, pitanja su koja ne postavljaju samo roditelji.
 Deca sposobnost mišljenja koriste čim se rode. Zato je i te kako dobro znati o čemu razmišljaju. Osim što će vam pomoći da bolje upoznate svoje dete i odredite šta voli, a šta ne, ako znate o čemu razmišlja, znaćete kako da ga podstaknete, podržite ili dodatno proširite njegove mentalne sposobnosti.


 U prvim mesecima preovladava proces zbližavanja između vas i vašeg deteta, što će, između ostalog, imati ogroman uticaj na njegov budući emocionalni razvoj.
 Dete ima potrebu da se zbliži s vama, i ta potreba preovladava u prvim nedeljama života. Iako ne može da prepozna osmeh do drugog meseca, već sa šest nedelja beba će na vaš osmeh odgovoriti osmehom. Dakle, svesna je napetosti mišića vašeg lica i promene glasa. Zato je u ovom periodu veoma važno da bebi stavite do znanja koliko je volite, i to ne samo rečima. Zbližite se kroz dodire, osmehe, zagrljaje i poglede pune ljubavi. Možda vam se ne čini tako, ali bebica će sve to osetiti, a emocionalna toplina koju joj pružate umiriće je i obogatiti vaš odnos.

Vid

 Iako novorođenčad ne raspoznaje oblike, netačno je da vidi samo mutno i konfuzno, kako se nekada mislilo. Za početak, oko vašeg deteta ima posebne ćelije, kojima raspoznaje boje. Tako najlakše uočava predmete s potpunim kontrastom (npr. crno-belo), ali vidi i svetlije osnovne boje - crvenu, žutu i plavu. Zato je dobro da beba bude okružena raznobojnim predmetima koji će podsticati njenu percepciju. Zidove sobe slobodno ukrasite šarenim tapetama jarkih boja ili na jednobojne zidove stavite slike. Radoznalost i percepciju dodatno će podstaći i raznobojne igračke okačene iznad kolevke, kao i slikovnice primerene uzrastu.

Komunikacija

 Iako vaša beba još ne govori, i te kako je željna komunikacije. Upravo zato se služi širokom paletom zvukova koji vas često zbunjuju. Osim plača, kojim obično aludira na to da želi da jede, spava ili čeka da joj promenite pelene, beba proizvodi i mnoge nežne zvukove kada želi da kaže da je smirena i srećna. Ona, dakle, komunicira, a isto to očekuje i od vas. Imajte na umu kako je za nju ovaj svet potpuno novo mesto. Jednostavno obožava kad joj vi nešto pričate, makar to bilo i objašnjavanje kako ćete da joj sada navučete čarapice. Jednostavni razgovori pomažu detetu da se srodi s idejom naizmeničnog govora. Svakodnevna čavrljanja pružaju mu dragocene prilike za poboljšanje veštine naizmeničnog komuniciranja.

Plač

 Možda niste sigurni o čemu razmišlja vaše dete dok plače, ali možete da budete sigurni da želi da kaže samo jedno - „dođi ovamo, što pre možeš“. Plač shvatite kao njegov prirodan način sporazumevanja i učinite za njega najviše što možete uprkos činjenici da niste sigurni šta mu se mota po glavi. Ali, kao i svaka druga neverbalna komunikacija, i ova uključuje govor tela, a prema nekim psiholozima, kada je u pitanju vaše dete, na nju otpada 55 odsto značenja. Pokušajte, dakle, da naučite da čitate govor njegovog tela povezan s plačem. Sve što treba je malo prakse. Tako, na primer, ako bebu nešto boli, plač će biti prodoran, gotovo nalik vrištanju. Utihnuće tek toliko koliko bebi treba da uzme vazduh, nakon čega će ponovo početi da vrišti. Ako se oseća usamljeno jer mu niste u vidnom polju, plač će biti više tugaljiv nego glasan, dok plač kojim vam daje do znanja da želi da jede obično ima obrazac koji se ponavlja, pri kojem beba neutešno plače i ubrzano maše rukama i nogama.

 Izvor: blic.co.yu

Koja hrana nije za bebe?


Bebi u starosti od par meseci više nije dovoljno samo majčino ili adaptirano mleko, već polako treba uvoditi čvrstu hrane. Roditelji se uvek pitaju u kom tačno mesecu života i koje namirnice, a svakako bi morali znati i šta nikada ne bi smeli dati detetu mlađem od godine dana.

 Mladi roditelji često nisu sigurni kakvu hranu mogu dati bebi koja prelazi na tvdu hranu. Nevezano uz to doji li majka ili je dete na adaptiranom mleku, preporučljivo doba za uvođenje druge hrane je četvrti do šesti mesec života, poručuju iz Američke akademije pedijatara.


 Namirnice treba uvoditi postupno u bebinu prehranu, a najbolje je početi sa kuvanim pasiranim povrćem i polako uvoditi voćne kaše koje ćete sami napraviti.

 Ali, dok ne navrše godinu dana nikako im NE dajte:

Med
 Med može da sadrži otrovne spore botulizma. Dok je probavni trakt odraslih dovoljno snažan da sprči razvoj ovih spora, bebin nije. To može dovesti do razvoja po život opasnih toksina.

Kikiriki maslac
 Lepljiva masa kikiriki maslaca teška je za gutanje. Ove i slične premaze detetu ponudite kad malo poraste.

Kravlje mleko
 Dok dete ne navrši godinu dana držite se majčinog ili adaptiranog mleka. Bebe ne mogu sasvim dobro da svare proteine iz kravljeg mleka. Osim toga, ono ne sadrži hranjive sastojke koje ima majčino mleko, a sadrži i minerale koji mogu oštetiti bubrege u razvoju.

 Hrana koju takođe treba izbegavati:

So
 Bubrezi malih beba nisu dovoljno snažni, a i najmanja količina soli može dovesti do dehidracije.

Niskomasna hrana
 Nije preporučljiva za mlađe od dve godine.

Nerazređeni sok limuna i voća, kivi, jagode, školjke, sirova jaja, umetni zaslađivači, hot dog, kobasice pune masnoće i hrana s dodanim začinima.

Opasnost od gušenja
 Zalogaji veličine graška najsigurniji su za bebe. Sve im sitno naseckajte ili usitnite štapnim mikserom. Hrana koja je mala, ali tvrda poput orašastih plodova, kokica, tvrdih bombona, grožđica nije za bebe jer bi mogla zastati u grlu. Zastati mogu i meki slatkiši.

Alergije
 Lekari preporučuju da se hrana koja često izaziva alergije, poput one koja sadrži orašaste plodove ili jagode ne dajete bebama dok ne navrše godinu, pa i kasnije. Novu hranu najbolje je uvoditi u bebinu prehranu postepeno, čekajući nekoliko dana kako bi se uverili da beba nema negativnu reakciju na obrok. Ukoliko je neka alergija uobičajena u vašoj porodici, konzultujte se s lekarom o tome kada i kako dati bebi hranu poput kravljeg mleka, orašastih plodova, pšenice, soje, ribe ili jaja.

Mera opreza u automobilu
 Ne dozvolite da beba jede u automobilu. Zbog kočenja ili neravnog puta postoji opasnost da se dete zagrcne i guši.

Kako onda uvoditi čvrstu hranu?
 Prvih par nedelja nakon odbijanja od dojenja najbolje je davati hranu usitnjenu u pire, poput pirea od šargarepe, krompira, kuvanih jabuka, banane ili kruške. Pakovana hrana za bebe obično sadrži previše šećera pa je daleko zdravije usitnjavati hranu u vlastitoj kuhinji.

Izvor: Net.hr

Kako se povezati sa svojom bebom?


Veza između roditelja i bebe

Povezivanje nije čaroban trenutak koji se događa u vezi između roditelja i deteta. To je osećaj koji se razvija onda kada dvoje ljudi osete međusobnu ljubav i tokom vremena produbljuju svoj odnos.


 Način na koji roditelj razvija odnos sa novorođenčetom individualan je i razlikuje se od osobe do osobe. Nekim roditeljima biće dovoljan samo jedan pogled na dete koje će ih preplaviti osećajima. Drugi će u čudu gledati u malo strano biće i neće biti sigurni šta da misle, dok će treći možda biti zabrinuti ukoliko odmah ne osete jednaku količinu ljubavi prema drugom detetu, kao što je to bio slučaj kod prvog. Bitno je razumeti da se povezanost roditelja i deteta može dogoditi na mnogo različitih načina u različito vreme.

 Nudimo vam sedam načina pomoću kojih ćete lako produbiti svoju vezu sa tek rođenim detetom:

Smanjite druge aktivnosti
 Novorođenče donosi pregršt novih aktivnosti u, već ionako, užurbane živote roditelja. Prvih nekoliko meseci je vrlo važno prilikom stvaranja veze između vas i deteta, zato što je moguće da više smanjite nepotrebne aktivnosti i najviše vremena provodite sa detetom.

Naviknite se na "bebino vreme"
 Novorođenčad imaju svoj ritam. Sve im je novo i potrebno je neko vreme kako bi se navikli na novu okolinu. Svaki roditelj izgradiće posebnu komunikaciju sa svojim detetom, kako bi saznali šta dete treba i želi.

Posmatrajte dete
 Posmatranjem deteta saznaćete puno novih stvari o njemu. Gledajte kako se kreće, slušajte njegove zvukove i posmatrajte kako se menja iz dana u dan, iz meseca u mesec. Na taj način moći ćete posmatrati svet njegovim očima, što će vam pomoći pri izgradnji osećaja i razumevanja.

Mazite se
 Bebe žude za dodirom i potreban im je. Potreban im je kao što im je potreban vazduh i hrana. Što češće privijte dete uz grudi i dopustite mu da što više vremena provede uz vas. Upoznajte miris vašeg deteta i neka ono upozna vaš – na ovaj način ćete se što prirodnije povezati.

Čitajte stručnu literaturu, razgovarajte s drugim roditeljima
 Ako već nemate iskustva kao roditelj ili mislite da ne znate dovoljno, od velike pomoći biće stručna literatura o razvoju dece ili, pak, iskustva drugih iskusnih roditelja. Ukoliko se osećate bespomoćno, zabrinuto ili iscrpljeno, iskustva drugih roditelja učiniće da znate da niste sami i biće vam od velike pomoći.

Odvojte vreme samo za sebe
 Pola sata biće dovoljno da odvojite samo za sebe. To će vam pomoći da "napunite baterije". Ovo je vrlo važan deo u procesu povezivanja sa detetom, na ovaj način povratićete energiju kako biste opet mogli uživati u svom detetu. Priuštite sebi opuštajuću kupku, pišite dnevnik, prošetajte, pričajte s prijateljicom ili otiđite na masažu.

Uživajte u ranim danima
 I dok mnogi "novopečeni" roditelji ponekad požele da im je dete malo veće, iskusniji roditelji će uglavnom reći da su važni i vredni rani dani provedeni sa detetom. Zato, uživajte u svakom trenutku.

Izvor: vijesti.cg.yu

Igre za bebe


Bebe imaju više od dva puta aktivniji mozak od odraslih i u prve tri godine života uče neverovatnom brzinom.
 - Saznanje na najmlađem uzrastu se odvija kroz igru. U igri aktivno i ravnopravno učestvuju i odrasli i deca. Igrajući se, dete aktivira sva čula, usvaja, isprobava i uvežbava nove veštine. Kako su u tom periodu odrasli najvažniji detetovi učitelji, važno je obogaćivati strategije za podršku razvoja male dece - objašnjava Milana Vojvodić, psiholog, za „Blic“ i predlaže igrice kojima ćete razbuditi bebina čula.



Uzrast do osam meseci
 Bebe u ovom uzrastu pokazuju izuzetnu zainteresovanost za sve što dolazi iz socijalne sredine (ljudsko lice, glas, dodir, blizina drugih...). Uče da komuniciraju putem plača i jednostavnih glasova, uče razgledanjem i slušanjem, dodirivanjem i pritiskanjem različitih predmeta, stavljanjem u usta, upoznaju sebe i uče o sebi i drugima. Beba, ne zaboravite, najradije se igra sa osobama koje je najviše vole i najbolje usvaja saznanja kada se oseća prijatno, kada joj je udobno i kada je sa poznatim odraslima.

Igra „Vidi, to sam ja“
 Igra sa malim, nelomljivim ogledalom ili materijalima sa sjajnim površinama. Kucnite prstima po ogledalu da privučete bebinu pažnju, pokažite joj njen odraz i sve to propratite smeškom ili izrazom lica koje dete voli. Pomozite mu da dodirne odraz u ogledalu, recite: „Vidi bebu! Ili: „Evo tebe! To je Milica“. Varirajte igru, koristeći više malih ogledala stavljenih među igračke, velikim ogledalima, igrajte se napolju sa velikim površinama koje reflektuju, vodom…
 Na ovaj način vi podstičete detetov razvoj pojma o sebi. Dete mlađe od šest meseci možda neće shvatiti da se radi o njegovom liku u ogledalu, ali će, idući ka tome, jako uživati u igri.

Igra „Jedan, dva“
 Lezite na krevet i bebu stavite na svoj stomak, tako da može ručicama da dodiruje vaše lice. Smišljajte pesmice:
 - jedan, dva - dva oka ta,
 - dva mala prsta - dodirnula usta,
 - desno, levo - u sredini je čelo,
 - žuta, plava - tu je glava,
 - lete ptice - pipni lice.

 Svaki put kad dete dodirne neki deo vašeg lica - izmislite stih. Dete će uživati u dodirima, kroz njih će razvijati poverenje, a vi ćete otkriti da mašti nema kraja.

Od osmog do osamnaestog meseca
 Dete sada zna da je osoba odvojena od drugih, razvija osećaj o tome ko je, uspostavlja stabilne emocionalne veze sa odraslima iz svoje okoline, pokazuje nezadovoljstvo i tugu zbog odsustva osobe za koje je vezano, javlja se strah od odvajanja, a vaša beba se na poseban način osmehuje i guče kada je voljena osoba tu. Dobro razume neverbalne signale, razume značenja radnji odraslog, njihovo zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Trudi se da sa puzanja pređe na hodanje i počinje da pokazuje određenu nezavisnost.

Igra „Nađi me!“
 Nađite odgovarajuće mesto za igru na pod, uzmite kutiju i igračke za skrivanje. U početku koristite veće igračke i ostavite da neki deo igračke viri, a kasnije možete uvoditi manje predmete, više njih... Sakrivajte ih u ruci ili ispod različitih materijala.
 Ova jednostavna, dobro poznata igra za bebe od osam do deset meseci razvija svest o postojanosti predmeta, dete uči da predmet postoji iako ga ne vidi, uvežbava se posmatranje i fina motorika, naročito pri pronalaženju i hvatanju sitnijih predmeta.

Igra „Okrugle padalice“
 Uzmite kartonske krugove i šarenu kutiju sa otvorima na poklopcu kroz koje krugovi mogu da prođu. Pokažite detetu kako da ih stavlja unutra, uz obavezno ohrabrivanje. Nakon ubacivanja, pitajte dete: „Danilo, gde su krugovi?“.
 Dete na ovaj način uči kako da rešava probleme, razvija finu motoriku i razumevanje postojanosti predmeta.

Igra lutkama od čarapa
 Napravite jednostavne lutke od starih čarapa, pomoću flomastera, dugmića, igle i konca. Pričajte ili pevajte detetu, uz postavljanje jasnih, kratkih pitanja, koje dete može da razume i ohrabrite ga da odgovara.
 Dete uvežbava komunikaciju sa drugima, uči jezik i govor i uvodi se polako u igranje uloga. Na ovom uzrastu dete misli da su lutke žive.

Izvor: BLIC, E. B.

Kako bebe vide svijet?


Iako su instrumenti koji prate dečje poglede poznati već godinama, sada su postali toliko mali da se mogu koristiti i kod novorođenčadi, pa naučnici mogu da saznaju još više o tome kako deca vide svoju okolinu.


Kako oni vide svet?

 Zanimljivo je da se tokom gotovo više od 100 godina istraživanja ne zna gotovo ništa o tome gde ljudi u svakodnevnom životu gledaju i zašto, preneo je "Glas Amerike".

 Zamislite da svet vidite očima deteta. Kako oni uspevaju da se kreću u svom okruženju? Grupa istraživača na Univerzitetu Njujork, koju predvodi Karan Adolf, je možda otkrila način da to sazna.

Autizam

 "Ova otkrića mogu pomoći deci koja imaju teškoća u razvoju, doprineti medicinskim istraživanjima i primenjenim istraživanjima", ukazali su istraživači. Američki istraživači su tek zagrebali površinu spoznaje kako se deca kreću u svetu svog okruženja. Oni kažu da dodatna istraživanja možda mogu pomoći lekarima da na bolji način pomognu deci sa autizmom i invaliditetom.

 "Projekat je posvećen prirodnom vidu i kako se on razvija. Ima mnogo istraživanja o vidu u nekoj vrsti veštačke situacije, ali je zanimljivo da tokom gotovo više od stotinu godina izučavanja, istraživači ne znaju gotovo ništa o tome gde ljudi u svakodnevnom životu gledaju i zašto", ukazao je Karan.

 Devojčica od osam i po meseci nedavno je učestvovala u ovom projektu. Na glavi je nosila napravu koja prati njen pogled.

 Ona se sastoji od dve kamere - jedna je okrenuta spolja da prati bebinu perspektivu, a druga gleda u dečije oko da prati kretanje zenice. Kompjuter analizira pogled obe kamere kako bi utvrdio gde tačno devojčica gleda. Naprava je teška samo 45,5 grama.

 Džejson Babkok, osnivač kompanije u Njujorku, sada radi na tome da ta naprava postane još manja i lakša tako da je mogu nositi i novorođenčad, te da se dobiju slike manje od malog prsta.

 Deca ne gledaju samo majke
 Tim istraživača prvo prati dečiji pogled dok se dete igra i slobodno kreće kuda želi. Ono što su pri tome otkrili je potpuno iznenađujuće i neočekivano: deca ne gledaju neprekidno u u svoje majke. To je bila uobičajena, ali pogrešna, predstava socijalne spoznaje novorođenčadi, kažu istraživači.

 U sobi punoj razbacanih igračaka i prepreka preko kojih se treba penjati, ili ih zaobilaziti, deca su samo pola vremena gledala prema majkama. Ona su u lica svojih majki gledala oko 15 odsto vremena. Suprotno tome, deca gotovo uvek gledaju direktno u objekat koji nastoje da dohvate.

 Takođe, deca direktno gledaju u prepreku pre nego je zaobiđu, mada u preko 75 posto slučajeva to nije neophodno, jer su u stanju da koriste informacije kroz periferni vid i da dobro hodaju.

Izvor: Tanjug

Mamine ruke liječe sve


Masažom se mogu ublažiti bolovi koje beba oseća u razdoblju kada joj niču zubići, a delotvorna je i kada ima grčeve u stomaku ili kada ne može da zaspi.



Roditelji masiraju bebe spontano, pokazujući im na taj način ljubav. Naročito to čine pre spavanja ili kada su bebe uznemirene, uplašene, uplakane... Kako je dodir prvo čulo koje se razvije i obično poslednje počinje da slabi, roditelji bi trebalo što češće da to čine, jer bebe vole dodir. Posebno delotvornom pokazala se masaža za bebe koja poboljšava celokupni psihomotorni razvoj deteta. Masaža pomaže u uspostavljanju čvršće veze između roditelja i beba.
Takođe, masažom se mogu ublažiti bolovi koje beba oseća u razdoblju kada joj niču zubići. Naročito je delotvorna u slučajevima kada beba ima grčeve u stomaku ili kada ne može da zaspi. Istraživanja su pokazala da redovna masaža pomaže prevremeno rođenim bebama da brže dobiju na težini. Masažom se podstiče bebin imunitet, poboljšava cirkulacija i u velikoj meri sprečavaju virusne infekcije.
Pre nego što započnete sa masažom, budite sigurni da je u prostoriji toplo i da beba leži na peškiru ili nekoj prostirci, odnosno da je ništa ne žulja. Primetite li da se opire, prekinite masažu. Ali, ako ne negoduje, dobro namažite ruke uljem isključivo namenjenim bebama i svaki pokret ponovite više puta, pričajući bebi nežnim glasom kako bi se opustila. Ako je u prostoriji hladno, masirajte je suvim rukama preko odeće.

 * Masažu počnite od nogu i stopala. Koristite duge, čvrste poteze i uvek održavajte kontakt očima sa bebom. Pomerajte ruke niz bebine noge pritiskajući palčevima unutrašnju stranu nogu, a ostalim prstima spoljašnju. Zatim obema rukama držite butinu i nežno je stiskajte dok pomerate ruke prema člancima. Masirajte malim kružnim pokretima tabane i nežno vucite svaki prstić.

 * Stomak masirajte malim kružnim pokretima, pa većim, u smeru kretanja kazaljke na satu.

 * Masaža ruku, šaka i grudi. Pomerajte svoje dlanove duž bebinih ruku, pritiskajući palčevima unutrašnju stranu ruku, a ostalim prstima spoljašnju. Malim kružnim pokretima masirajte dlanove koristeći palčeve, pa nežno vucite svaki prstić. Počevši od bokova, pomerajte šake uz telo i završite spajanjem ruku na sredini grudi i spuštanjem prema pupku.

 * Masaža leđa. Malim kružnim pokretima masirajte s obe strane kičme, od vrata prema kukovima. Onda masirajte sa bočnih strana tela prema vratu, pa niz noge. Završite pokretima preko celog tela, počevši od vrata i dalje do nožnih prstiju.

 * Kod masaže lica, kažiprstom ili srednjim prstom gladite bebino čelo i obraze. Počnite od sredine čela i pomerajte prste ka spoljašnjoj strani lica.

Večernje novosti

petak, 15. ožujka 2013.

Bušenje ušiju kod djece


Ne žurite sa bušenjem ušiju, savetuju pedijatri.

 Neretko se dešava da roditelji svojoj deci sa nepunih godinu dana buše uši, jer smatraju da će tako izgledati lepše!? Mnogi od njih odlaze do najbližeg zlatara, da to obavi takozvanim pištoljem za bušenje ušiju, koji bi trebalo da bude sterilisan. Međutim, pedijatri savetuju da sa takvim ukrašavanjem ne treba žuriti, jer nije nimalo bezazleno. Povreda uha minđušicom, i infekcije koje mogu da se jave usled neadekvatnog bušenja i održavanja rane nakon toga, i više su nego dovoljan razlog zašto bebama ne treba bušiti uši.


Obazrivo sa minđušama
 Roditelji koji ipak odluče da svojoj devojčici probuše uši, morali bi prvo da se raspitaju ko to provereno dobro radi i kako, jer je važno da sve bude sterilisano, da bi se u startu odbacila mogućnost nastanka infekcije. To je istakla dr Natalija Lazović, pedijatar u Domu zdravlja Stari grad, objašnjavajući do koje mere minđušice mogu da budu štetne za malu decu.

Bušenje na primitivan način
Nekada su se deci na selu bušile uši na primitivan način. Uzimali bi običnu šivaću iglu, malo dužu, čiji vrh bi zapalili iznad plamena i tako deci bušili uši. Kroz rupicu bi provukli parče tkanine, obično končić, koji bi dete nosilo izvesno vreme, a onda bi mu stavljali minđušice. Prema rečima lekara, to je pogrešan način, mnogo je bezbednije da se uši buše kod zlatara, ili u ordinaciji u kojoj su obučeni da to rade sa malom decom, a obavlja se sterilisanim iglama.
 - Ne slažem se sa time da se maloj deci buše uši, a imala sam prilike da vidim bebu od dva meseca sa velikim, okruglim minđušama!? Treba istaći da je svaki ubod za dete traumatičan, pa i taj. Istina, kod bebica je pamćenje kratkotrajno, i one to brzo zaborave, a da li nešto ostane u njihovoj podsvesti, to niko ne zna.

 Sa druge strane, beba se u toku sna vrti, okreće, može se dogoditi da joj se minđušica zakači za jastučnicu, na ogradicu od kreveca ili, jednostavno, da je povuče ručicom. Tada može da se povredi i rascepi resicu. To može da se desi i u igri sa drugom decom. Zato treba biti vrlo obazriv.



Crvenilo i otok - znak da treba ići lekaru
 Ukoliko roditelj primeti da njegovo dete na probušenom uhu ima crvenilo ili otok, da oseća bol... savet je da izvadi minđušicu i odmah se javi pedijatru. Jer, to je znak da je nastupila infekcija.

 - Infekcija se javlja zato što prilikom bušenja oprema nije bila sterilisana, ili zato što se rana nije održavala na pravi način. Odnosno, trebalo je svakodnevno posmatrati mesto gde je uho probušeno i lagano okretati minđušicu, da ne zaraste. Ukoliko se pojavi malo crvenilo, to mesto treba prebrisati povidon jodom ili nekim sličnim preparatom.

Ako se crvenilo proširi i dođe do otoka, onda se obavezno treba javiti lekaru, jer to uopšte nije bezazlena situacija, budući da se radi o području glave. U slučaju da se zakasni sa intervencijom, može da dođe do komplikacija. Ukoliko se infekcija proširi na ušnu školjku, onda može da ide i dublje, kroz ceo ušni kanal, i unutrašnje uho, a može čak da uzrokuje i upalu moždanica! Ipak, to se retko dešava. Jer, u najvećem broju slučajeva, kada roditelj primeti crvenilo ili otok, odmah reaguje.

 Infekcije se sprečavaju antibioticima, a rana od uboda se i lokalno obrađuje. Kada sve to prođe, dete kasnije može bez bojazni da nosi minđušice, pa čak i da ponovo buši uši, ali je veoma važno pravilno bušenje i održavanje - naglasila je doktorka Lazović.

Alergija na nikl
 Postoji mogućnost da dete posle bušenja ušiju ima alergijsku reakciju, što stvara dodatni problem. Alergija se javlja u vidu osipa ili otoka, kada se obavezno treba javiti pedijatru, a minđušicu prethodno izvaditi.

 Kako bi izbegli tu situaciju, roditelji najpre treba da se uvere da li su delovi minđušice koji dodiruju uši napravljeni od hirurškog čelika ili četrnaestokaratnog zlata. Naša sagovornica je istakla da se alergije najčešće javljaju kada minđuše u sebi imaju nikl. Zato se savetuje da prve minđušice budu od nekog plemenitog metala - zlata ili srebra.
Važno je da se, nakon privremenih minđušica, koje dete treba da nosi prvih mesec dana, obavezno stave zlatne

 - Plemeniti metali imaju takozvano oligodinamsko dejstvo, što praktično znači da sterilišu okolinu. Zato je važno da se, nakon privremenih minđušica, koje dete treba da nosi prvih mesec dana, obavezno stave zlatne. Poznato je da, ako u čašu vode stavimo prsten od zlata, posle izvesnog vremena će ta voda biti očišćena od bakterija. Zato, ukoliko se zlato stavi na ranu, ona gotovo nikada ne prokrvari, osim ako uho nije pravilno probušeno.

Devojčice bi minđuše trebalo da nose tek sa navršene tri-četiri godine, ne ranije. Tada su "zrelije" i mogu same da vode računa da se ne povrede, smatra doktorka Lazović.


 Izvor:Yumama

Grčevi kod beba


Grčevi su noćna mora svakog roditelja.
 Umjesto umiljate bebe, koja sretno spava u krevetiću (kako si zamišljamo), u kući vladaju plač i histerija roditelja.
 Procjenjuje se da čak 40% beba imaju grčeve, koji obično počinju u 3. tjednu a završavaju u 4. mjesecu života. Ali tu nema pravila - neke bebe imaju grčeve već u rodilištu, koji ponekad traju dok dijete ne navrši 6 mjeseci.


 Na žalost, klasična medicina ne nudi odgovor na pitanje: "što su grčevi" i "kako ih liječiti".
 Grčevi ne označavaju bolest, nego simptom. Uzrok grčeva još uvijek nije poznat, ali postoji nekoliko teorija o tome, što bi ih moglo uzrokovati.

Uzrok grčeva

Alternativna i klasična medicina ističu sljedeće moguće uzroke grčeva:
 - alergija ili osjetljivost na neku namirnicu iz majčinog jelovnika
 - nezreli probavni i živčani sustav djeteta
 - plinovi
 - GERB (gastroezofagealna refluksna bolest)
 - progutani zrak tokom hranjenja ili plaća
 - emocionalni stres bebe nakon poroda
 - nervoznost roditelja, koja se prenosi na bebu
 Trenutno u svijetu prevladavaju teorije o GERB-u i nezrelosti probavnog i živčanog sustava bebe, dok teorija o utjecaju majčine hrane na grčeve se smatra zastarjelom.

Kako izliječiti grčeve?

Pedijatar će Vam moći preporučiti samo sab-simplex kapi. Njihov aktivni sastojak je simetikon, koji dovodi do raspadanja pjene. Pretpostavlja se, da taj sastojak sprečava stvaranje plinova u crijevima.
 Na žalost, proizvod se počeo prodavati bez ikakve znanstvene potvrde o njegovom djelovanju. Tri naknadna klinička istraživanja nisu pokazala efikasnost simetikona u sprečavanju grčeva. Osim toga, proizvod sadrži cijeli niz drugih sastojaka poput konzervansa i umjetnih aroma, zbog čega se ne bi trebao davati bebama.
 Jedini proizvod na tržištu protiv grčeva je dokazano neučinkovit? Što onda preostaje nesretnim roditeljima i plačućim bebama?

Najnovija istraživanja

Najnovija istraživanja ulijevaju nadu u srca roditelja. 3 prirodna načina mogu zaista pomoći u borbi sa grčevima - i to je znanstveno potvrđeno!

1. Probiotici
 Najnovija metoda liječenja grčeva, koja najviše obećava, su probiotici. Pronađeno je da bebe koje pate od grčeva imaju manjak probiotičkih bakterija u gastrointestinalnom traktu. Zbog toga primjena probiotika kod grčeva itekako ima smisla.
 U 28-dnevnoj studiji, provedenoj na Univerzitetu Turn u Italiji, ispitivano je 90 beba sa grčevima. Polovici beba dnevno su davali nekoliko kapi probiotika Lactobacillus reuteri (100 milijuna bakterija), dok druga polovica je uzimala simetikon kapi.
 Rezultati istraživanja su drastični: u prvoj grupi stanje beba se popravilo čak za 95%. Bebe su plakali samo 50 minuta dnevno, za usporedbu sa drugom grupom, u kojoj su bebe plakali 2,5 sata i više.
 Proizvod, koji je korišten u ovom istraživanju, su probiotičke bakterije (Lactobacillus reuteri) od BioGaia. Pretpostavlja se da i druge vrste probiotičkih bakterija mogu biti efikasne kod grčeva. Istraživanja se nastavljaju.

2. Gripe water (vodica protiv grčeva)



 Gripe water, ili vodica protiv grčeva, je proizvod napravljen prema starinskim receptima naših baka. Vodica sadrži ekstrakte kamilice, komorača, matičnjaka i nekih drugih biljaka za smirenje i poboljšanje probave. Do nedavno se smatralo da je djelotvornost ovih biljaka praznovjerje.
 Ipak, nova istraživanja pokazuju da oni stvarno djeluju.
 U prvom istraživanju koristila se mješavina kamilice, komorača i matičnjaka, koja je smanjila vrijeme plakanja beba za 50%. Rezultat djelovanja biljaka je trajao još dva tjedna nakon prekida terapije.
 U drugoj studiji, bebama su davali 0.1% emulziju ulja komorača 4 puta dnevno. Emulzija je smanjila grčeve čak za 65%. Tokom prvog i drugog istraživanja nisu zabilježene nikakve nuspojave.
 Najpopularniji proizvodi u svijetu protiv grčeva su Mommy's Bliss i ColicCalm. Ako ih ne možete nabaviti, pomoči će i običan čaj od komorača za bebe (najbolji je od ekološki uzgojenog bilja, bez dodataka sladila).

Napomena: kod odabira vodice protiv grčeva izbjegavajte proizvode, koji sadrže alkohol i sodu bikarbonu.

3. Homeopatski lijekovi
 Homeopatija se pokazala posebno učinkovitom u liječenju dječjih tegoba. Homeopatija nudi cijeli niz pripravaka za grčeve, kao što su Chamomilla, Colocynthis, Dioscorea, Magnesium muriatica i Magnesium phosphorica.
 Pripravak određuje iskusni homeopat na osnovi simptoma, koje ima beba. Najpopularniji pripravci protiv grčeva su Colycinthis and Chamomilla.

Što kaže ayurveda?

 Ayurveda smatra grčeve poremećajem Vata doše. Zbog toga preporučuje se masirati trbuščić bebe, koja ima grčeve, sa sezamovim uljem, koje je dobro za Vata došu. Druge biljke za smanjenje vata-tegoba: anis, cimet, kumin, komorač, đumbir.

 Rezultati nekih pripravaka se vide odmah, dok drugima je potrebno nekoliko tjedana, da počnu djelovati. Budite uporni i ne odustajte - grčevi se mogu liječiti!

Izvor: Alternativa

Djeca i spavanje


Deca se razlikuju po temperamentu. Neka deca su osetljivija od druge, neka aktivnija, neka se lakše, a neka teže prilagođavaju promenama u sredini. Ovo su osobine temperamenta koje utiču na detetov san. Aleksandra Jovanović Magđar, porodični edukator, savetuje kako da najmlađe naviknemo da spavaju u svom krevetu.


 Bebe oko petog meseca iznenada počnu da se uveče teško uspavljuju. Kod nekih beba se oko šestog meseca javljaju noćna buđenja. Da bi se uveo kontinuitet, potrebno je da im se da cucla, omiljeno ćebence ili neka igračka uz nežno milovanje. Nakon nekoliko noći, dodire zamenite porukom: „Sve je u redu. Ja sam tu, nastavi da spavaš.“
 - Ne očekujte da će dete odmah prestati da plače, ali budite istrajni u svojim postupcima, jer ćete na taj način postići da nakon nekoliko nedelja ono spava celu noć u kontinuitetu - kaže Aleksandra Jovanović Magđar.

KAD POSTANU AKTIVNI
 Aktivne bebe sa sedam ili osam meseci umeju da se bude u toku noći, jer je to vreme kada počinju da sede, puze ili stoje. Dopustite im da same uvežbavaju te veštine, a vi se za to vreme naspavajte. Ukoliko vas bebine aktivnosti ometaju u spavanju, premestite krevetac u drugu sobu. Novi problemi sa aktivnom decom nastaju oko jedanaestog ili dvanaestog meseca, jer tada bebe nauče da se popnu i izađu iz kreveca.

SMIRENO I ČVRSTO
 Deci koja doživljavaju snažna osećanja može biti potrebno neko vreme da se opuste pred spavanje, naročito posle kupanja ili čak posle presvlačenja u pidžame. Ako ste smireni i čvrsti u povlačenju linije, oni se obično brzo naviknu da sami legnu da spavaju.
 - Osetljiva deca obično teško zaspe. Ona umeju dugo i glasno da plaču. Topla kupka, tiha muzika, pričanje priča pred spavanje, češkanje po leđima i tiho pevanje ih umiruje. Tek kada napune dvadeset meseci, ova deca mogu samostalno da zaspe, bez pomoći roditelja - kaže Aleksandra.

Primeri i saveti ispričani kroz priču o Bei Lingu

Noćne more
 Bei Ling ponekad ima ružne snove. On sanja da traži mamu i da je ne može naći, ili da je mama na drugoj strani reke u oluji. Kako je Bei Ling odrastao, sanjao je ponekad da je mama umrla. Jako mu je nedostajala! Zbog Bei Lingovog temperamenta, on zavisi od mame više nego druga deca njegove dobi. Bei Ling je istinski uplašen da će ju izgubiti. Nakon takvih noćnih mora, ona mora ponovo uveriti Bei Linga da je voljen. Mama grli Bei Linga i govori mu: „Ja ću još dugo, dugo živeti.“

Uzbuđen da zaspi
 Bei Lingovi roditelji su naučili da su njemu potrebna oko dva sata „usporavanja“ pre polaska u krevet. U suprotnom, on je previše uzbuđen da bi zaspao. Kupanje mu je uzbudljivo, pa bi tuširanje trebalo pomeriti na jutro. Bei Ling više voli da se igra vije sa tatom. Zato što tata dođe kasno kući tokom nedelje, vije se igraju samo vikendom. Kada porodica izlazi na večeru, idu ranije, tako da se vrate dva sata pre spavanja.

Premalo sna
 Bei Lingu treba celonoćni san kako bi izdržao sutrašnje frustracije. Njegovoj drugarici Tigandi takođe treba san tokom cele noći da bi ponovo napunila svoj tank energijom. Život je bolji za svakoga kada se ova deca dobro naspavaju. Većina dece kada postanu umorna, idu na spavanje. To nije slučaj sa visokoenergičnim Bei Lingom ili ljutom, teško prilagodljivom Tigandom. Kada je Bei Ling stvarno umoran, njegov motor se ubrzava. Kada Tiganda postane jako umorna, postaje još žešća i odlazak na spavanje postane još teži. Kada se ova deca ne naspavaju dovoljno, dan je ispunjen galamom i suzama.

Usporavanje
 Videvši ovakav obrazac, Bei Lingovi roditelji su svake večeri ranije započinjali sa usporavanjem i sa ritualom pred spavanje. Za dve nedelje, Bei Ling je ujutru počeo sam da se budi. Dani su postali lakši. Nakon nekoliko meseci, ponovo je postao preumoran, pa su u subotu omogućili dovoljno dodatne popodnevne aktivnosti. Te večeri, sa usporavanjem i ritualom pred spavanje počeli su ranije. Njegovo raspoloženje se sledećeg dana poboljšalo.

Izvor: BLIC, Ivana Stojanov

Kada početi sa dohranom djeteta?


Prvih šest meseci, najbolja hrana za vašu bebu je majčino mleko jer sadrži sve hranljive sastojke potrebne za pravilan rast i razvoj deteta i štiti od razvoja alergija.

Ako majka ne doji dete, odgovarajuća zamena su potpuno adaptirane mlečne formule. Nakon šestog meseca, uz majčino mleko postupno se javlja potreba za dohranom, odnosno uvođenjem drugih namirnica da bi se zadovoljile prehrambene potrebe dojenčeta u razvoju. Uvođenje dohrane nikako ne znači prestanak dojenja.


 Rizik od alergija
 Uvođenje dohrane u ranijoj dobi se ne savetuje, jer se detetov probavni sistem postupno razvija pa teško vari i iskorišćava drugu hranu, osim majčinog mleka ili formule. Ranije uvođenje dohrane povećava rizik od nastanka alergija. Moda preranog uvođenja dohrane često se viđa kod nesigurnih roditelja, a i industrija dečje hrane ohrabruje taj trend. Još jedan razlog je dezinformacija da će uvođenje druge hrane u jelovnik rezultirati spavanjem deteta celu noć. Ipak, treba da vodite računa o tome da sva deca nisu za dohranu u istoj životnoj dobi.

Uočite znake spremnosti
 Treba da posmatrate dete i uočite znake spremnosti za uvođenje dohrane: gubitak refleksa guranja hrane jezikom - taj se refleks najčešće gubi između četvrtog i šestog meseca života. Ako je još prisutan, nemojte da žurite s dohranom; dete može da sedi i samostalno drži glavicu; sposobno je da pokaže da je sito i odlučno se odmiče od dojke ili bočice; udvostručilo je porođajnu težinu; ima poneki zubić; sposobno je da dohvati hranu i stavi je u usta; povećana je želja za dojenjem, na primer, budi se češće noću, a prethodno je celu noć mirno spavalo.

 Kako da započnete dohranu
 Važno je da uvedete postupno i polako bilo koju namirnicu koju ste izabrali za prvu u dohrani. Prvih će dana biti dovoljne od jedne do dve kašičice hrane, ali nemojte da dodajete više od jedne namirnice nedeljno. U slučaju da se pojave neki neželjeni simptomi, lakše je da ih povežete sa novom namirnicom. Ako je dete odbilo da pojede neku namirnicu, nemojte da odustanete od novog pokušaja. Svakodnevno je nudite i budite uporni. Možda im se nov ukus ipak svidi.

 Postupno uvodite promene
 Ne treba da se čudite ako vaše dete pokaže mali interes pri uzimanju nepoznate hrane. Kašičica mu je nepoznata i ponekad je dobra ideja da umočite čist prst u pripremljenu kašicu.

Kada da uvedete određene namirnice
Strogih pravila i preporuka kada se dodaje koja namirnica u stvari nema. Iako mnogi pedijatri ne savetuju uvođenje jaja, prvenstveno belanca i ribe tokom prve godine života, nema naučnih dokaza da te namirnice u prvoj godini života povećavaju rizik od alergija. U porodicama gde postoji povećan rizik od nastanka alergija (majka, otac, brat/sestra s alergijama) svakako treba da se obavi konsultacija sa pedijatrom.

serbian forum




Muškarci i trudnoća


Psiholozi tvrde da mnogi muškarci prolaze kroz slične psihičke i fizičke promene kao i žene tokom devet meseci trudnoće


 Dolazak bebe je velika promena

 Pojam "materinski instinkt" potpuno nam prirodno zvuči, jer se nekako podrazumeva da žene žele dete, da su svesne svoje nove uloge i da znaju da odgovore na potrebe deteta. Devet meseci trudnoće pripremaju ženu za najvažniju životnu ulogu, a sama činjenica da u sebi nosi novi život, da oseća bebine pokrete u sebi, zauvek je povezuje sa detetom. Ali, kada očevi postaju svesni svoje nove uloge? Postoji li "očinski instinkt", ili samo želja da imaju potomstvo?

 Kao i bilo koja druga promena u životu, trudnoća, i kasnije roditeljstvo, zahtevaju prilagođavanje i muškarca i žene. Međutim, žene su u trudnoći pod pojačanim dejstvom hormona, pa je i uloga muškarca pojačana, jer treba istovremeno da balansira, smiruje, pruži podršku.

Psiholozi tvrde da muškarci počinju da se "pripremaju" za ulogu oca čim saznaju da im je žena ili devojka trudna, a neki čak i pre toga. Istraživanja pokazuju da su muškarci tokom ženine trudnoće pažljiviji, blaži i strpljiviji, a takvo ponašanje "uredila" je priroda kako bi se muškarci što pre pripremili na ulogu budućeg oca.

 Iako ne nosi dete, muškarac, takođe, prolazi kroz slične psihološke promene kao i žena. Ženino psihičko stanje lako se prenosi na muškarca, pa oni često ispoljavaju slične emotivne reakcije, samo u blažoj formi, tvrde stručnjaci.

 Ogromna većina muškaraca zabrinutija je za trudnoću svojih partnerki nego one same i na neki način i oni su u "drugom stanju" koje ih priprema za najvažniju životnu ulogu.
 Većina muškaraca još pre nego što dobije dete, ima u glavi "viziju" kako će se ponašati prema deci i kako će ih vaspitavati.

 To najviše zavisi od modela po kojima su oni vaspitavani, kao i od njihove predstave o tome šta je "idealan" roditelj. Velika većina, pokazuju istraživanja, najviše brine o promenama na telu partnerke tokom trudnoće, ne mogu da se izbore sa pojačanom osetljivošću i očekivanjima trudnice, plaše se da će sva pažnja biti usmerena na dete... Zbunjeni su jer se odnos sa partnerkom menja, kao i ritam seksualnog života.

 Naime neke trudnice zbog hormona imaju pojačanu potrebu za seksom, dok su druge potpuno nezainteresovane. Na sve to, statistike pokazuju da čak 58 odsto muškaraca strahuje da seksualni odnos u poslednjem trimestru trudnoće može na neki način da povredi bebu. To može doneti probleme, tvrde stručnjaci, jer telesna distanciranost može da se nastavi i posle porođaja, što je "najlakši" put da veza zapadne u krizu.

2.jpg

 Mnogi imaju strahove, sumnje da će biti dobri roditelji, kao i da li će finansijski moći da obezbede sve što je potrebno porodici.
 Muško "drugo stanje" traje duže od devet meseci, naglašavaju stručnjaci, jer kada beba stigne kući malo koji otac zna šta ga čeka. Potrebno mu je određeno vreme da se upozna sa detetom i uspostavi kontakt, što je majkama prirodno olakšano.

 Mnogi su zbunjeni, uplašeni, nisu sigurni da znaju šta je bebi potrebno, niti kako da odgovore na njene potrebe.
 Neki muškarci, tvrde stručnjaci, imaju pomešana osećanja, ne mogu da organizuju vreme, pa ukoliko mnogo rade imaju osećaj krivice što ne provode više vremena sa partnerkom i detetom.

 Stručnjaci ističu da se ne može pouzdano reći u kom trenutku otac postaje svestan svoje uloge, jer je to konstantan i spor proces, ali neki tvrde da je prvi bebin osmeh i dodir trenutak kada sve nedoumice nestaju i kada se sa detetom stvara posebna, neraskidiva veza koja će trajati zauvek.


Reč stručnjaka: Psiholog Sanja Stanić

 MOTIV RODITELJSTVA
 Do pre nekog vremena imali smo izraz "materinski motiv", koji je sada zamenjen izrazom "motiv roditeljstva", što zapravo znači da i muškarci aktivno učestvuju u trudnoći, da i oni imaju jaku potrebu za potomstvom i da nisu pasivni u čitavom tom procesu.
 Par koji čeka bebu zaista prolazi kroz slične faze "pripreme" za roditeljsku ulogu, sa tom razlikom što se žena i telesno menja.

 Međutim, muškarci prolaze kroz posebnu fazu svog života dok očekuju novog člana porodice. Ona može da ima različite manifestacije, a kako će se muškarac ponašati najviše zavisi od karakteristika ličnosti i odnosa koji ima sa svojom partnerkom.

 Ako su bliski, ako imaju zrelu vezu, zajedno će biti u svemu i muškarac će vrlo aktivno učestvovati tokom devet meseci trudnoće.
 Neki će se više uključiti, neko će biti pasivniji, dok će neko reagovati pojačanim stresom. Dolazak bebe velika je promena koja potpuno remeti dotadašnji ritam života.

 Muškarci vrlo često imaju strah da li će moći da ispune svoja i tuđa očekivanja, hoće li biti dobri očevi, da li će svojoj porodici moći da pruže sve što joj je potrebno.
 Kada beba dođe potrebno im je neko vreme da se prilagode, da životni ritam uđe u rutinu.
 Neki muškarci tokom trudnoće, i kratko vreme posle nje, suočavaju se i sa pitanjem identiteta, odnosno preispituju svoju ulogu koju kao muškarac i kao otac treba da "odigraju". Zbog toga se može reći da je trudnoća često jednako stresna i za muškarce i za žene i da na neki način psihološki priprema oca za roditeljstvo koje sledi.

GLADNI SU, GOJE SE, MUKA IM JE...

Istraživanja pokazuju da čak četvrtina budućih očeva oseća slične simptome kao i njihove trudne supruge. Povezaniji su sa porodicom jer polovi sada podjednako učestvuju u porodičnim poslovima, oboje zarađuju i ne postoje više toliko striktne podele na muško-ženske poslove. Naučnici tvrde da pojedini muškarci čak osećaju pojačanu potrebu za određenom vrstom hrane, mučnine, ili se ugoje dok su njihove žene u drugom stanju, što je najčešće posledica stresa. Vrlo često i oni imaju promene raspoloženja, napade depresije, tuge i besa, euforije i sreće, čitaju literaturu o trudnoći i informišu se o svemu onome što ih čeka.

 Izvor: Večernje novosti

Trudnoća i sunčanje


Pre nego što izložite svoje prelepo trudno telo suncu pročitajte šta se (ne) preporučuje budućim mamama kada je sunčanje u pitanju.



 Ma koliko žudeli za preplanulim tenom, imajte na umu da sunčanje u trudnoći nije preporučljivo. Predugo sunčanje i kupanje mogu da budu štetni zbog izazivanja opasne dehidracije organizma. Trudnica bi trebalo da izbegava direktno delovanje sunca između 9 i 17 časova, a da umesto toga izabere hladovinu, jer i na taj način može da dobije lepu boju.

 Sunčanje, odnosno izlaganje kože sunčevom zračenju podiže telesnu temperaturu, utiče na krvni pritisak i izaziva čitav niz drugih nepoželjnih promena u organizmu. Kao i majka, i maleno biće oseća i trpi ove promene, zbog čega sunčanje i boravak na otvorenom, u periodu kada je sunce najjače, treba izbegavati.

 Trudnice koje dosta borave na otvorenom, ili su prinuđene da se izlažu suncu i oko podneva, treba da se zaštite od štetnih efekata zračenja. Preparati za zaštitu od sunca sprečavaju, tačnije odlažu pojavu opekotina, kao i sve druge neželjene efekte koji se ne vide i ne osećaju, ali se ipak dešavaju unutar kože.

 Sunčanica može da dovede i do dehidracije organizma, koja će prouzrokovati prevremeni porođaj. Takođe je potvrđeno da povišena telesna temperatura (38,5 stepeni) koja traje duži period, u najranijem periodu trudnoće može da dovede do oštećenja ploda.

 Kako biste se zaštitili od sunčanice pijte što više vode i pokušajte da se pridržavate još nekih pravila: često se tuširajte, jedite laku hladnu hranu, ukoliko imate dugu kosu, vežite je, rashlađujte stopala u vodi, zaboravite na dugo stajanje pored toplog šporeta, ne izlazite na sunce između 11 i 17 časova, koristite kremu sa zaštitnim faktorom ne manjim od 15, i ne zaboravite da na glavu obavezno stavite šešir. Kremu namažite 30 minuta pre izlaska na sunce i nanosite je na telo svaka dva sata, bez obzira da li na deklaraciji piše da je vodootpona ili ne.

 Hlad koji pruža suncobran nije dovoljna zaštita, jer štetni sunčevi zraci prolaze kroz njega i oštećuju vašu kožu. Sigurno vam se desilo da ste dan proveli pod suncobranom, a koža vam je ipak pocrvenela. Debela hladovina ispod drveća je bolja varijanta zaštite, ali je krema za sunčanje u svakom slučaju obavezna.

 U vrelim danima flašica sa raspršivačem je prava stvar. Osvežavajte lice i dekolte, ali i ostale delove tela prskajući se vodom svaki put kada osetite da vam je vruće.

 Velika je zabluda da se sunčanjem u solarijumu postiže zaštita kože od sunca, i da se na taj način koža priprema za duže izlaganje suncu na plaži. On uglavnom emituje UVA zračenje, 10-15 puta jačeg intenziteta od prirodnog - tokom letnjeg dana.

 Štetni efekti solarijuma, za kožu buduće mame su: prevremeno starenje, slabljenje imunog sistema, stvaranje slobodnih radikala, oštećenje naslednog materijala ćelije, maligne promene na koži, fotodermatoze i mogućnost pojave alergijskih reakcija na zračenje. Kako se ove promene dešavaju na molekulskom nivou i mogu da se kroz organizam prenose putem cirkulacije, u izvesnoj meri mogu da deluju i na plod.

 Pošto ste u drugom stanju, poželjno je da što manje vremena provodite na suncu. Ipak, vašoj koži je (pored odgovarajuće zaštite od štetnog sunčevog zračenja) neophodna i nega posle boravka na otvorenom. Ono što najviše ugrožava lepotu i zdravlje kože (osim sunčevog zračenja) je gubitak vlage, odnosno isušivanje. Preparati za negu kože posle sunčanja imaju za cilj da nadoknade vlažnost.

 Takozvani "self-tan" proizvodi za veštačko crnjenje su postali izuzetno popularni u svetu poslednjih godina. Smatra se da je to najbezbedniji i najbrži način da se postigne željena boja. Njihova prednost je u tome što se supstance koje izazivaju preplanuli ten vezuju samo za površinske slojeve kože pa se može koristiti i u toku graviditeta.

 Postoje mnoge vrste losiona, krema i sprejeva za samotamnjenje. Iako su mnogi dokazano sigurni za upotrebu tokom trudnoće, savet je da pre upotrebe ipak porazgovarate sa svojim ginekologom i tako odagnete bilo kakvu nedoumicu. Ako ste ih možda koristili pre trudnoće bez ikakvih problema, nekada se može desiti da koža trudnice drugačije odreaguje i da dođe do iritacije.

 (MONDO/Yumama)

Majčino mlijeko u frižideru


Majka svoje mleko može da sačuva i da ga koristi kada zatreba. Koliko dugo i na koji način se ono može čuvati pročitajte u tekstu koji sledi.

Možda ćete se naći u situaciji da više sati odsustvujete od kuće, pa ne možete da dojite vašu bebu. Na primer, zato što morate da radite duže, da negde otputujete, da idete na neka ispitivanja... Ili, jednostavno, morate da napravite pauzu u dojenju zbog 'infekcije' u dojkama. Šta tada da uradite, a da vašoj bebi ne uskratite najbolju hranu?


Kako obezbediti obrok za bebu?.

Vaše mleko možete da sačuvate i koristite ga kada zatreba. Čuvanje započinje postupkom izmlazanja - ručno ili pomoću pumpice (ručne ili električne). Pumpice za izmlazanje su odlične, jer se mleko direktno sakuplja u sterilnu bočicu koja ide uz pumpicu, pa nema kontaminacije iz spoljne sredine. U takvim bočicama može da se odlaže i sačuva do obroka, piše portal "Yumama".

Gde i koliko dugo se mleko može čuvati?

Majčino mleko može da se čuva u sterilnoj, zatvorenoj posudi na temperaturi od 18 do 20 stepeni, i to 24 sata. Ako se stavi u frižider, može da stoji na temperaturi oko četiri-pet stepeni do 72 sata. Ukoliko se zamrzne, i to na minus 18 do minus 20 stepeni, može da se čuva i do četiri meseca.

Kako ga podgrejati?.

U svakom slučaju, majčino mleko može da se koristi samo ako je ispravno čuvano, odnosno zamrznuto. Hladno mleko se podgreva u toploj vodi (kupki) ili grejaču, dok se ne postigne temperatura pogodna za konzumiranje. Zamrznuto mleko treba odmrznuti na sobnoj temperaturi, pa tek onda podgrejati u toploj kupki ili grejaču. Jednom odmrznuto, više se ne zamrzava.

Nikada majčino mleko ne podgrevajte direktno na plotni ili u mikrotalasnoj pećnici.

domaci.de

Zdrava ishrana djece


Za previše mališana pomfrit je jedino povrće. Naravno, pravi se od krompira, ali to ne znači da je zdrava hrana. Po najnovijoj studiji, mališani preko 15 meseci bar jedanput dnevno jedu pomfrit. Podizanje deteta je stresno za roditelje i mnogi od njih teže ka pronalaženju hrane koju će dete jesti i držati se iste kako bi sebi olakšali. Problem je u tome što konstantno davanje nezdrave hrane detetu će učiniti da i kada odraste jede takođe nezdravu hranu za razliku od dece koja se zdravo hrane.


Mnoga istraživanja ukazuju da deca ne jedu dovoljno voća i povrća. Čak i da ubrojimo pomfrit u povrće, polovina mališana od 1 do 2 godine uopšte ne jede povrće za ručak, a jedna trećina za večeru.

Užina je bitan obrok
Zato što mališani imaju male stomake koji ograničavaju unos hrane tokom obroka, užina je veoma bitna u njihovoj ishrani. Nažalost, užine koje jedu nisu uvek hranljive: kolačići, čipsevi i krekeri su u vrhu liste namirnica. Umesto toga, služite zdravu i ukusnu užinu kao što je voće i sir.

Dodajte hranu, ne oduzimajte je
Ne smete iznenada odlučiti da ukinete sve nezdrave namirnice iz ishrane. Stavite na trpezu više zdravije hrane, a nezdravu postepeno izbacujte. Na taj način Vaše dete se neće osećati uskraćeno i veća je verovatnoća da će pozitivno reagovati na promenu.

Raznovrsnost je draž života
Mališani su izbirljivi kada je reč o hrani, ali što pre ih izložite raznovrsnosti namirnica tim pre će jesti raznovrsniju hranu kada odrastu. Ne terajte dete da jede određenu namirnicu. Ponudite mu dosta zdrave hrane za vreme užine i dopustite mu da samo odluči šta će jesti.

Budite dobar primer detetu
Pokažite entuzijazam kada je raznovrsnost u ishrani u pitanju. Svako zna da je ishrana itekako bitna za razvoj dece, ali mnogi roditelji su često pod stresom i zaborave da se i sami zdravo hrane. Jedite povrće i pijte mleko za večeru umesto gaziranih pića i postoje veće šanse da će deca slediti Vaš primer. Extra savet: Bolja i zdravija ishrana će Vam dati energiju koja Vam je neophodna da ispratite tempo svoje dece.

Ako prvi pokušaj propadne...
Ako dete neće da jede određenu hranu, pokušajte ponovo! Studije su pokazale da se nova hrana mora servirati od 8 do 15 puta pre nego što je dete prihvati. Ali, tek 6 do 9% ponudi nove namirnice bar šest puta. Oslanjanje na istu staru hranu, za koju znate da dete voli, je sigurno lakše ali se time smanjuju šanse da Vaše dete ima izbalansiranu ishranu.

mojabeba.com